أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لاَ تَصْلُحُ الْعُمْرَى وَلاَ الرُّقْبَى فَمَنْ أَعْمَرَ شَيْئًا أَوْ أَرْقَبَهُ فَإِنَّهُ لِمَنْ أُعْمِرَهُ وَأُرْقِبَهُ حَيَاتَهُ وَمَوْتَهُ . أَرْسَلَهُ حَنْظَلَةُ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Товусдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Умро ҳам, руқбо ҳам тўғри келмайди; кимга бирор нарса умро қилиб ёки руқбо қилиб берилса, у ҳақиқатан ўзига умро қилиб ва руқбо қилиб берилган кишиники бўлади, унинг ҳаётида ҳам, вафотидан кейин ҳам.» Ҳанзала уни мурсал қилиб ривоят қилди.