حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَعْقِلٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ حُجْرٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَعْمَرَ شَيْئًا فَهُوَ لِمُعْمَرِهِ مَحْيَاهُ وَمَمَاتَهُ وَلاَ تُرْقِبُوا فَمَنْ أَرْقَبَ شَيئًا فَهُوَ سَبِيلُهُ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилди, у: Мен Маъқилга (китобни) ўқиб бердим, у Амр ибн Динордан, у Товусдан, у Ҳужрдан, у Зайд ибн Собитдан ривоят қилдики, у: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким бирор нарсани умро қилса, у ўша умро қилинган кишиники бўлади, ҳаётида ҳам, вафотида ҳам. Ва руқбо қилманглар. Бас, ким бирор нарсани руқбо қилса, у ўз йўлидадир (яъни мерос йўлига киради)» деди, деди.