حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عَبْدِ اللَّهِ الْجَدَلِيَّ، يَقُولُ سَأَلْتُ عَائِشَةَ عَنْ خُلُقِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ لَمْ يَكُنْ فَاحِشًا وَلاَ مُتَفَحِّشًا وَلاَ صَخَّابًا فِي الأَسْوَاقِ وَلاَ يَجْزِي بِالسَّيِّئَةِ السَّيِّئَةَ وَلَكِنْ يَعْفُو وَيَصْفَحُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو عَبْدِ اللَّهِ الْجَدَلِيُّ اسْمُهُ عَبْدُ بْنُ عَبْدٍ وَيُقَالُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدٍ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Абу Ишоқдан, у деди: Абу Абдуллаҳ ал-Жадалийдан эшитдим, у айтар эди: «Мен Оишадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ахлоқи ҳақида сўрадим. У деди: «У беҳаё ҳам, беҳаёлик қилувчи ҳам эмас эдилар, бозорларда бақир-чақир қилувчи ҳам эмас эдилар, ёмонликни ёмонлик билан қайтармас эдилар, балки авф қилар ва кечирар эдилар.»» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Абдуллаҳ ал-Жадалийнинг исми Абд ибн Абддир, Абдурраҳмон ибн Абд ҳам дейилади.