حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا أَبُو مَعْمَرٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَا أَكَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى خِوَانٍ وَلاَ أَكَلَ خُبْزًا مُرَقَّقًا حَتَّى مَاتَ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Маъмар Абдуллаҳ ибн Амр хабар берди, у деди: бизга Абдулворис ривоят қилди, у Саид ибн Абу Арубаъдан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этгунларига қадар дастурхон устида (таом) емадилар ва юпқа (нозик) нон ҳам емадилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис Саид ибн Абу Арубаънинг ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.