حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رَفَعَهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَقُولُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَنْ أَذْهَبْتُ حَبِيبَتَيْهِ فَصَبَرَ وَاحْتَسَبَ لَمْ أَرْضَ لَهُ ثَوَابًا دُونَ الْجَنَّةِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ عِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён хабар берди, ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўтариб (ривоят қилдики), у: «Аллаҳ азза ва жалла айтади: Кимнинг икки суюкли (кўзи)ни Мен олсам-у, у сабр қилиб ва (ажрини Аллаҳдан) умид қилса, Мен унинг учун жаннатдан бошқа мукофотга рози бўлмайман,» дедилар. Бу бобда Ирбод ибн Сориядан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.