حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، وَجَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ قَيْسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا تَوَضَّأْتَ فَانْتَثِرْ وَإِذَا اسْتَجْمَرْتَ فَأَوْتِرْ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُثْمَانَ وَلَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَالْمِقْدَامِ بْنِ مَعْدِيكَرِبَ وَوَائِلِ بْنِ حُجْرٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ سَلَمَةَ بْنِ قَيْسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِيمَنْ تَرَكَ الْمَضْمَضَةَ وَالاِسْتِنْشَاقَ فَقَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ إِذَا تَرَكَهُمَا فِي الْوُضُوءِ حَتَّى صَلَّى أَعَادَ الصَّلاَةَ وَرَأَوْا ذَلِكَ فِي الْوُضُوءِ وَالْجَنَابَةِ سَوَاءً . وَبِهِ يَقُولُ ابْنُ أَبِي لَيْلَى وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ أَحْمَدُ الاِسْتِنْشَاقُ أَوْكَدُ مِنَ الْمَضْمَضَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَالَتْ طَائِفَةٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ يُعِيدُ فِي الْجَنَابَةِ وَلاَ يُعِيدُ فِي الْوُضُوءِ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَبَعْضِ أَهْلِ الْكُوفَةِ . وَقَالَتْ طَائِفَةٌ لاَ يُعِيدُ فِي الْوُضُوءِ وَلاَ فِي الْجَنَابَةِ لأَنَّهُمَا سُنَّةٌ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلاَ تَجِبُ الإِعَادَةُ عَلَى مَنْ تَرَكَهُمَا فِي الْوُضُوءِ وَلاَ فِي الْجَنَابَةِ . وَهُوَ قَوْلُ مَالِكٍ وَالشَّافِعِيِّ فِي آخِرَةٍ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ва Жарир ривоят қилди, Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Салама ибн Қайсдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Таҳорат қилсанг, (бурнингни) қоқиб тозала; тошлар билан истинжо қилсанг, тоқ (сонда) қил,» дедилар. У деди: бу бобда Усмон, Лақит ибн Сабира, Ибн Аббос, ал-Миқдом ибн Маъдийкариб, Воил ибн Ҳужр ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Салама ибн Қайс ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Илм аҳли мазмаза (оғиз чайиш) ва истиншоқ (бурунга сув тортиш)ни тарк қилган киши ҳақида ихтилоф қилдилар. Улардан бир гуруҳ: «Агар уларни таҳоратда тарк қилиб, намоз ўқиганича (бўлса), намозни қайтаради,» деди ва буни таҳорат ва жанобатда бир хил деб билдилар. Ибн Абу Лайла, Абдуллаҳ ибнул-Муборак, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шундай дейдилар. Аҳмад: «Истиншоқ мазмазадан кўра таъкидлироқдир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: илм аҳлидан бир гуруҳ: «Жанобатда қайтаради, таҳоратда эса қайтармайди,» деди ва бу Суфён ас-Саврий ҳамда Куфа аҳлидан баъзиларининг сўзидир. Бир гуруҳ эса: «Таҳоратда ҳам, жанобатда ҳам қайтармайди, чунки улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (келган) суннатдир, шунинг учун уларни таҳоратда ёки жанобатда тарк қилган кишига қайтариш вожиб бўлмайди,» деди. Бу Молик ва кейинги (қавлида) Шофеийнинг сўзидир.