حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي طَلْحَةَ، قَالَ رَفَعْتُ رَأْسِي يَوْمَ أُحُدٍ فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ وَمَا مِنْهُمْ يَوْمَئِذٍ أَحَدٌ إِلاَّ يَمِيدُ تَحْتَ حَجَفَتِهِ مِنَ النُّعَاسِ فَذَلِكَ قَوْلُهُ عَزَّ وَجَلََّّ : (فَأَنْزَلَ عَلَيْكُمْ مِنْ بَعْدِ الْغَمِّ أَمَنَةً نُعَاسًا ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الزُّبَيْرِ، مِثْلَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у Ҳаммод ибн Саламадан, у Собитдан, у Анасдан, у Абу Талҳадан (ривоят қилдики), у деди: Уҳуд куни бошимни кўтариб, қарай бошладим. Ўша куни улардан (саҳобалардан) шундай бирор киши йўқ эдики, мудроқдан ўз қалқони остида тебраниб турмаган бўлсин. Бу Аллаҳ азза ва жалланинг: «Сўнг У сизларга ғамдан кейин, омонлик (сифатида) мудроқни нозил қилди...» (Оли Имрон сураси, 154) сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у Ҳаммод ибн Саламадан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у аз-Зубайрдан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.