حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ حَمَّادٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ أَبَا طَلْحَةَ، قَالَ غُشِينَا وَنَحْنُ فِي مَصَافِّنَا يَوْمَ أُحُدٍ حَدَّثَ أَنَّهُ كَانَ فِيمَنْ غَشِيَهُ النُّعَاسُ يَوْمَئِذٍ قَالَ فَجَعَلَ سَيْفِي يَسْقُطُ مِنْ يَدِي وَآخُذُهُ وَيَسْقُطُ مِنْ يَدِي وَآخُذُهُ وَالطَّائِفَةُ الأُخْرَى الْمُنَافِقُونَ لَيْسَ لَهُمْ هَمٌّ إِلاَّ أَنْفُسُهُمْ أَجْبَنُ قَوْمٍ وَأَرْعَبُهُ وَأَخْذَلُهُ لِلْحَقِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Юсуф ибн Ҳаммод ривоят қилди, бизга Абдул-Аъло ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у Саиддан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики): Абу Талҳа деди: Уҳуд куни биз ўз сафларимизда турган ҳолимизда бизни (мудроқ) қоплади. У ўзининг ҳам ўша куни мудроқ қоплаганлардан бири бўлганини айтди: Қиличим қўлимдан тушиб кетар, мен уни олардим, яна қўлимдан тушар, мен уни олардим. Бошқа тоифа эса — мунофиқлар бўлиб, уларга ўз жонларидан бошқа ҳеч қандай ташвиш йўқ эди — энг қўрқоқ, энг ваҳимага тушган ва ҳақдан энг юз ўгирган қавм эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.