حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ الْبَتِّيُّ، عَنْ أَبِي الْخَلِيلِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ أَصَبْنَا سَبَايَا يَوْمَ أَوْطَاسٍ لَهُنَّ أَزْوَاجٌ فِي قَوْمِهِنَّ فَذَكَرُوا ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَتْ : (وَالْمُحْصَنَاتُ مِنَ النِّسَاءِ إِلاَّ مَا مَلَكَتْ أَيْمَانُكُمْ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَهَكَذَا رَوَى الثَّوْرِيُّ عَنْ عُثْمَانَ الْبَتِّيِّ عَنْ أَبِي الْخَلِيلِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَلَيْسَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ عَنْ أَبِي عَلْقَمَةَ وَلاَ أَعْلَمُ أَنَّ أَحَدًا ذَكَرَ أَبَا عَلْقَمَةَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ إِلاَّ مَا ذَكَرَ هَمَّامٌ عَنْ قَتَادَةَ وَأَبُو الْخَلِيلِ اسْمُهُ صَالِحُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ .
«Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ал-Баттий хабар берди, Абул-Халилдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Автос куни ўз қавмлари ичида эрлари бор асир аёлларни олдик. Буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдилар. Шунда: «Ва эрли аёллар (ҳаромдир), фақат қўл остингиздаги (чўрилар) бундан мустасно...» (Нисо сураси, 24) (деган оят) нозил бўлди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Саврий ҳам Усмон ал-Баттийдан, у Абул-Халилдан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилди ва бу ҳадисда Абу Алқамадан (деган зикр) йўқ. Ҳаммомнинг Қатодадан зикр қилганидан бошқа ҳеч ким бу ҳадисда Абу Алқамани зикр қилганини билмайман. Абул-Халилнинг исми Солиҳ ибн Абу Марямдир.»