حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ يَوْمُ الْحَجِّ الأَكْبَرِ يَوْمُ النَّحْرِ . قَالَ هَذَا الْحَدِيثُ أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ لأَنَّهُ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الْحَارِثِ عَنْ عَلِيٍّ مَوْقُوفًا وَلاَ نَعْلَمُ أَحَدًا رَفَعَهُ إِلاَّ مَا رُوِيَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُرَّةَ عَنِ الْحَارِثِ عَنْ عَلِيٍّ مَوْقُوفًا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён, Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: ҳажжи акбар куни — Наҳр (қурбонлик) кунидир. У (Абу Исо) деди: бу ҳадис Муҳаммад ибн Ишоқнинг ҳадисидан саҳиҳроқдир, чунки бу ҳадис бир неча йўл билан Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан мавқуф (саҳобий сўзи) тарзида ривоят қилинган. Биз уни Муҳаммад ибн Ишоқдан ривоят қилингандан бошқа, ҳеч ким марфуъ (Пайғамбарга улаган) қилганини билмаймиз. Шуъба бу ҳадисни Абу Ишоқдан, у Абдуллаҳ ибн Муррадан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан мавқуф тарзида ривоят қилган.