حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ الْفَلاَّسُ حَدَّثَنَا أَبُو قُتَيْبَةَ، سَلْمُ بْنُ قُتَيْبَةَ حَدَّثَنَا سُهَيْلُ بْنُ أَبِي حَزْمٍ الْقُطَعِيُّ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ : (إِنَّ الَّذِينَ قَالُوا رَبُّنَا اللَّهُ ثُمَّ اسْتَقَامُوا ) قَالَ " قَدْ قَالَ النَّاسُ ثُمَّ كَفَرَ أَكْثَرُهُمْ فَمَنْ مَاتَ عَلَيْهَا فَهُوَ مِمَّنِ اسْتَقَامَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . سَمِعْتُ أَبَا زُرْعَةَ يَقُولُ رَوَى عَفَّانُ عَنْ عَمْرِو بْنِ عَلِيٍّ حَدِيثًا وَيُرْوَى فِي هَذِهِ الآيَةِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ رضى الله عنهما مَعْنَى اسْتَقَامُوا .
Бизга Абу Ҳафс Амр ибн Алий ал-Фаллос ривоят қилди, бизга Абу Қутайба Салм ибн Қутайба ривоят қилди, бизга Суҳайл ибн Абу Ҳазм ал-Қутаий ривоят қилди, бизга Собит ал-Буноний ривоят қилди, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, «Роббимиз — Аллаҳдир,» деб, сўнгра (Унинг амрида) собит турганлар...» (Фуссилат сураси, 30) (оятини) ўқиб, сўнгра: «Одамлар буни айтдилар, сўнгра уларнинг кўплари куфр келтирдилар. Ким шу (сўз) устида вафот этса, у собит турганлардандир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билангина биламиз. Мен Абу Зуръанинг: «Аффон, Амр ибн Алийдан бир ҳадис ривоят қилди,» деганини эшитдим. Бу оят ҳақида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Абу Бакр ва Умар (розияллаҳу анҳумо)дан «истақому» (собит турдилар) сўзининг маъноси ривоят қилинади.