أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، حَدَّثَنَا الشَّيْبَانِيُّ، قَالَ سَأَلْتُ زِرَّ بْنَ حُبَيْشٍ عَنْ قَوْلِهِ : (فكَانَ قَابَ قَوْسَيْنِ أَوْ أَدْنَى ) فَقَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ مَسْعُودٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى جِبْرِيلَ وَلَهُ سِتُّمِائَةِ جَنَاحٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ хабар берди, бизга Аббод ибн ал-Аввом ривоят қилди, бизга аш-Шайбоний ривоят қилди, у деди: Мен Зирр ибн Ҳубайсдан Аллаҳнинг: «Ва у (орада) икки ёй (узунлиги) ёки ундан ҳам яқинроқ (масофа) бўлди» (Нажм сураси, 9) сўзи ҳақида сўрадим. У: «Менга Ибн Масъуд хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жибрилни олтиюз қаноти билан кўрган,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.