حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، وَابْنُ أَبِي رِزْمَةَ، وَأَبُو نُعَيْمٍ عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ( ما كَذَبَ الْفُؤَادُ مَا رَأَى ) قَالَ رَآهُ بِقَلْبِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ, Ибн Абу Ризма ва Абу Нуайм, Исроилдан, у Симокдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: «Кўнгил кўрган нарсасини ёлғон демади» (Нажм сураси, 11) (иғи ҳақида). У деди: «Уни қалби билан кўрди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.