حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ انْشَقَّ الْقَمَرُ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى صَارَ فِرْقَتَيْنِ عَلَى هَذَا الْجَبَلِ وَعَلَى هَذَا الْجَبَلِ فَقَالُوا سَحَرَنَا مُحَمَّدٌ فَقَالَ بَعْضُهُمْ لَئِنْ كَانَ سَحَرَنَا مَا يَسْتَطِيعُ أَنْ يَسْحَرَ النَّاسَ كُلَّهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ حُصَيْنٍ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ نَحْوَهُ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Касир, Ҳусайндан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида ой икки бўлакка бўлинди — бир бўлаги бу тоғ устида, бир бўлаги у тоғ устида эди. Шунда улар: «Муҳаммад бизни сеҳрлади,» дедилар. Улардан баъзилари: «Агар бизни сеҳрлаган бўлса ҳам, ҳамма одамларни сеҳрлай олмайди-ку,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: баъзилар бу ҳадисни Ҳусайндан, у Жубайр ибн Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан, у бобоси Жубайр ибн Мутъимдан шунга ўхшаш ривоят қилганлар.