حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ صَعْصَعَةَ، رَجُلٌ مِنْ قَوْمِهِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا أَنَا عِنْدَ الْبَيْتِ بَيْنَ النَّائِمِ وَالْيَقْظَانِ إِذْ سَمِعْتُ قَائِلاً يَقُولُ أَحَدٌ بَيْنَ الثَّلاَثَةِ فَأُتِيتُ بِطَسْتٍ مِنْ ذَهَبٍ فِيهَا مَاءُ زَمْزَمَ فَشَرَحَ صَدْرِي إِلَى كَذَا وَكَذَا " . قَالَ قَتَادَةُ قُلْتُ يَعْنِي قُلْتُ لأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ مَا يَعْنِي قَالَ " إِلَى أَسْفَلِ بَطْنِي فَاسْتُخْرِجَ قَلْبِي فَغُسِلَ قَلْبِي بِمَاءِ زَمْزَمَ ثُمَّ أُعِيدَ مَكَانَهُ ثُمَّ حُشِيَ إِيمَانًا وَحِكْمَةً " . وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ طَوِيلَةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ وَهَمَّامٌ عَنْ قَتَادَةَ . وَفِيهِ عَنْ أَبِي ذَرٍّ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ва Ибн Абу Адий, Саид ибн Абу Арубадан, у Қатодадан, у Анас ибн Моликдан, у Молик ибн Саъсаъадан — ўз қавмидан бир киши — ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мен Байтнинг (Каъбанинг) ёнида ухлаш ва уйғоқлик орасида (ётган) эдим, шу пайт бир айтувчининг: «Уч киши орасидаги биттаси,» деётганини эшитдим. Менга олтиндан бир тос келтирилди, унда Замзам суви бор эди. Сўнг кўкрагим мана шу ергача ёрилди,» дедилар. Қатода деди: мен Анас ибн Моликка: «Бу нима (қаергача)ни англатади?» дедим. У: «Қорнимнинг пастки қисмигача (ёрилди),» деди (деб нақл қилди). (Набий) деди: «Сўнг қалбим чиқарилди, қалбим Замзам суви билан ювилди, сўнг ўрнига қайтарилди, сўнг у (қалб) иймон ва ҳикмат билан тўлдирилди.» Бу ҳадисда узун бир қисса бор. Абу Исо деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Уни Ҳишом ад-Даставоий ва Ҳаммом ҳам Қатодадан ривоят қилганлар. Бу бобда Абу Зардан ҳам (ривоят) бор.