حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَيْنَا نَحْنُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذْ قَالَ " بَيْنَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُنِي فِي الْجَنَّةِ، فَإِذَا امْرَأَةٌ تَتَوَضَّأُ إِلَى جَانِبِ قَصْرٍ، فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِعُمَرَ فَذَكَرْتُ غَيْرَتَهُ فَوَلَّيْتُ مُدْبِرًا ". فَبَكَى وَقَالَ أَعَلَيْكَ أَغَارُ يَا رَسُولَ اللَّهِ
Саъид ибн Абу Марям бизга айтди, Лайс бизга хабар берди, у деди: Уқайл менга айтди, Ибн Шиҳобдан, у деди: Саъид ибнул-Мусайяб менга хабар берди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳу деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида (турган) пайтимизда, у: «Мен ухлаб ётган пайтимда ўзимни жаннатда кўрдим, бирдан бир аёл бир қасрнинг ёнида таҳорат олаётган эди. Мен: ‹Бу қаср кимники?›, дедим. Улар: ‹Умарники›, дедилар. Шунда мен унинг рашкини эсладим ва орқага қайтдим (юз ўгирдим)», деди. Шунда (Умар) йиғлади ва: «Мен сенга рашк қиламанми, эй Расулуллаҳ?!», деди.