حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، عَنْ حَجَّاجٍ الصَّوَّافِ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَالَ سُبْحَانَ اللَّهِ الْعَظِيمِ وَبِحَمْدِهِ . غُرِسَتْ لَهُ نَخْلَةٌ فِي الْجَنَّةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ва бошқа бир нечалари ривоят қилиб, дедилар: бизга Равҳ ибн Убодадан, у Ҳажжож ас-Саввофдан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким «Субҳаналлаҳ ал-азим ва биҳамдиҳи» (Буюк Аллаҳ покдир ва Унга ҳамд билан) деса, унга жаннатда бир хурмо дарахти экилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир; биз уни фақат Абуз-Зубайрнинг Жобирдан (қилган) ҳадиси йўлидангина биламиз.