حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْفُضَيْلِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَلِمَتَانِ خَفِيفَتَانِ عَلَى اللِّسَانِ ثَقِيلَتَانِ فِي الْمِيزَانِ حَبِيبَتَانِ إِلَى الرَّحْمَنِ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ سُبْحَانَ اللَّهِ الْعَظِيمِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Юсуф ибн Исо ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн ал-Фудайл ривоят қилди, у Умора ибн ал-Қаъқўдан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарирдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Иккита калима борки, улар тилда енгил, мезонда оғир ва Раҳмонга севимлидир: «Субҳаналлаҳ ва биҳамдиҳи, Субҳаналлаҳ ал-азим» (Аллаҳ покдир ва Унга ҳамд билан, Буюк Аллаҳ покдир),» дедилар. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.