حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَمُحَمَّدُ بْنُ طَرِيفٍ الْبَجَلِيُّ قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَلِمَتَانِ خَفِيفَتَانِ عَلَى اللِّسَانِ ثَقِيلَتَانِ فِي الْمِيزَانِ حَبِيبَتَانِ إِلَى الرَّحْمَنِ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ سُبْحَانَ اللَّهِ الْعَظِيمِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр, Зуҳайр ибн Ҳарб, Абу Курайб ва Муҳаммад ибн Торийф ал-Бажалий ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга ибн Фузайл Умора ибн ал-Қаъқўдан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Икки калима борки, тилда енгил, мезонда оғир, Раҳмонга суюкли: ‹Субҳаналлаҳи ва биҳамдиҳи, субҳаналлаҳил азийм (Аллаҳни ҳамди билан пок деб биламан, улуғ Аллаҳни пок деб биламан)›».