حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِي هَانِئٍ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ أَبِي عَلِيٍّ الْجَنْبِيِّ، عَنْ فَضَالَةَ بْنِ عُبَيْدٍ، قَالَ بَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَاعِدًا إِذْ دَخَلَ رَجُلٌ فَصَلَّى فَقَالَ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَارْحَمْنِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهَ صلى الله عليه وسلم " عَجِلْتَ أَيُّهَا الْمُصَلِّي إِذَا صَلَّيْتَ فَقَعَدْتَ فَاحْمَدِ اللَّهَ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ وَصَلِّ عَلَىَّ ثُمَّ ادْعُهُ " . قَالَ ثُمَّ صَلَّى رَجُلٌ آخَرُ بَعْدَ ذَلِكَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَصَلَّى عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَيُّهَا الْمُصَلِّي ادْعُ تُجَبْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ رَوَاهُ حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ عَنْ أَبِي هَانِئٍ الْخَوْلاَنِيِّ وَأَبُو هَانِئٍ اسْمُهُ حُمَيْدُ بْنُ هَانِئٍ وَأَبُو عَلِيٍّ الْجَنْبِيُّ اسْمُهُ عَمْرُو بْنُ مَالِكٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ришдин ибн Саъд ривоят қилди, у Абу Ҳони ал-Хавлонийдан, у Абу Али ал-Жанбийдан, у Фазола ибн Убайддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган пайтларида бир киши кириб намоз ўқиди-да: «Аллаҳум-мағфирли варҳамни» (Эй Аллаҳим, мени мағфират қил ва менга раҳм қил) деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шошилдинг, эй намозхон! Намоз ўқиб ўтирганингда, аввал Аллаҳга Унга лойиқ бўлган (ҳамд) билан ҳамд айт, менга саловот айт, сўнгра Унга дуо қил,» дедилар. (Рови) деди: кейин шундан сўнг бошқа бир киши намоз ўқиб, Аллаҳга ҳамд айтди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га саловот айтди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй намозхон! Дуо қил, (дуойинг) ижобат қилинади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир; уни Ҳайва ибн Шурайҳ Абу Ҳони ал-Хавлонийдан ривоят қилган. Абу Ҳонининг исми Ҳумайд ибн Ҳони, Абу Али ал-Жанбийнинг исми эса Амр ибн Моликдир.