حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، حَدَّثَنِي أَبُو هَانِئٍ الْخَوْلاَنِيُّ، أَنَّ عَمْرَو بْنَ مَالِكٍ الْجَنْبِيَّ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ فَضَالَةَ بْنَ عُبَيْدٍ، يَقُولُ سَمِعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً يَدْعُو فِي صَلاَتِهِ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَجِلَ هَذَا " . ثُمَّ دَعَاهُ فَقَالَ لَهُ أَوْ لِغَيْرِهِ " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ فَلْيَبْدَأْ بِتَحْمِيدِ اللَّهِ وَالثَّنَاءِ عَلَيْهِ ثُمَّ لِيُصَلِّ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ لِيَدْعُ بَعْدُ بِمَا شَاءَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқриъ ривоят қилди, бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ривоят қилди, менга Абу Ҳони ал-Хавлоний ривоят қилдики, Амр ибн Молик ал-Жанбий унга хабар бердики, у Фазола ибн Убайднинг шундай деганини эшитган: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишининг намозида дуо қилиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га саловот айтмаганини эшитдилар. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу (киши) шошилди,» дедилар. Кейин уни чақириб, унга ёки бошқасига: «Бирингиз намоз ўқиганда, Аллаҳга ҳамд айтиш ва Уни мадҳ этиш билан бошласин, сўнгра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га саловот айтсин, сўнгра шундан кейин хоҳлаган (нарсаси) билан дуо қилсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.