حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عَمْرٍو الْفَزَارِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي وِتْرِهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَأَعُوذُ بِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لاَ أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ عَلِيٍّ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, (у деди:) бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, (у деди:) бизга Ҳаммод ибн Салама, Ҳишом ибн Амр ал-Фазорийдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишомдан, у Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз витр (намози)да шундай дер эдилар: «Аллаҳим, Сенинг ғазабингдан Сенинг ризоингга паноҳ тилайман; Сенинг уқубатингдан Сенинг авф-офиятингга паноҳ тилайман; Сендан Сенга (қочиб) паноҳ тилайман; мен Сенга (лойиқ) сано (айтиб) адо этолмайман, Сен Ўзингни Ўзинг мақтаганингдексан.» У (Термизий) деди: бу ҳадис Алининг ҳадиси (орқали) ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билан, Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадиси (орқали) биламиз.