حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنِ الْمُثَنَّى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا غَزَا قَالَ " اللَّهُمَّ أَنْتَ عَضُدِي وَأَنْتَ نَصِيرِي وَبِكَ أُقَاتِلُ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَمَعْنَى قَوْلِهِ عَضُدِي . يَعْنِي عَوْنِي .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, менга отам хабар берди, у ал-Мусанно ибн Саиддан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилиб) у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғазотга (жангга) чиққанларида: «Аллаҳим, Сен менинг қувватим (суянчим)сен, Сен менинг ёрдамчимсен ва (фақат) Сен билан жанг қиламан,» дер эдилар. (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Унинг «азудий (қувватим)» деган сўзининг маъноси — ёрдамчим (мададкорим) дегани.