حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ عَطِيَّةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْرُجُ عَلَى أَصْحَابِهِ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارِ وَهُمْ جُلُوسٌ فِيهِمْ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَلاَ يَرْفَعُ إِلَيْهِ أَحَدٌ مِنْهُمْ بَصَرَهُ إِلاَّ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَإِنَّهُمَا كَانَا يَنْظُرَانِ إِلَيْهِ وَيَنْظُرُ إِلَيْهِمَا وَيَتَبَسَّمَانِ إِلَيْهِ وَيَتَبَسَّمُ إِلَيْهِمَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْحَكَمِ بْنِ عَطِيَّةَ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُهُمْ فِي الْحَكَمِ بْنِ عَطِيَّةَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳакам ибн Атийя, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муҳожир ва ансорлардан бўлган саҳобалари олдига чиқар эдилар, улар ўтирган бўлар, улар орасида Абу Бакр ва Умар (ҳам) бўлар эди. Улардан ҳеч бири Абу Бакр ва Умардан бошқа унга кўзини кўтариб қарамас эди; чунки ўша иккови унга қарар, у (ҳам) ўша икковига қарар, иккови унга табассум қилар, у (ҳам) ўша икковига табассум қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат ал-Ҳакам ибн Атийянинг ҳадисидан биламиз. Баъзилар ал-Ҳакам ибн Атийя ҳақида (унинг ҳофизасига) сўз юритганлар.