حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّارُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ رِبْعِيٍّ، وَهُوَ ابْنُ حِرَاشٍ عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اقْتَدُوا بِاللَّذَيْنِ مِنْ بَعْدِي أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ " . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَغَيْرُ وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ نَحْوَهُ وَكَانَ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ يُدَلِّسُ فِي هَذَا الْحَدِيثِ فَرُبَّمَا ذَكَرَهُ عَنْ زَائِدَةَ عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ وَرُبَّمَا لَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ زَائِدَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَفِيهِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ . وَرَوَى سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ عَنْ مَوْلًى لِرِبْعِيٍّ عَنْ رِبْعِيٍّ عَنْ حُذَيْفَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ أَيْضًا عَنْ رِبْعِيٍّ عَنْ حُذَيْفَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَاهُ سَالِمٌ الأَنْعُمِيُّ كُوفِيٌّ عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشَ عَنْ حُذَيْفَةَ
Бизга ал-Ҳасан ибн ас-Саббоҳ ал-Баззор ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна, Зоидадан, у Абдулмалик ибн Умайдан, у Рибъийдан — у Ибн Ҳирошдир — у Ҳузайфадан (ривоят қилди); у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мендан кейинги икки (киши)га — Абу Бакр ва Умарга иқтидо қилинглар,» дедилар. Бизга Аҳмад ибн Манииъ ва бошқа бир неча киши ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна, Абдулмалик ибн Умайдан шунга ўхшаш ривоят қилди. Суфён ибн Уяйна бу ҳадисда тадлис қилар эди: баъзан уни Зоидадан, у Абдулмалик ибн Умайдан деб зикр қиларди, баъзан эса унда Зоидани зикр қилмасди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу бобда Ибн Масъуддан ҳам (ҳадис) бор. Бу ҳадисни Суфён ас-Саврий Абдулмалик ибн Умайдан, у Рибъийнинг озод қилинган қулидан, у Рибъийдан, у Ҳузайфадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Бу ҳадис бу йўлдан бошқа йўл билан ҳам Рибъийдан, у Ҳузайфадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинган. Буни куфалик Солим ал-Анъумий ҳам Рибъий ибн Ҳирошдан, у Ҳузайфадан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأُمَوِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سَالِمٍ أَبِي الْعَلاَءِ الْمُرَادِيِّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ هَرِمٍ، عَنْ رِبْعِيِّ بْنِ حِرَاشٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، رضى الله عنه قَالَ كُنَّا جُلُوسًا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنِّي لاَ أَدْرِي مَا بَقَائِي فِيكُمْ فَاقْتَدُوا بِاللَّذَيْنِ مِنْ بَعْدِي " . وَأَشَارَ إِلَى أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ .
Бизга Саид ибн Яҳё ибн Саид ал-Умавий ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ, Солим Абул-Ало ал-Муродийдан, у Амр ибн Ҳаримдан, у Рибъий ибн Ҳирошдан, у Ҳузайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди); у деди: биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ўтирган эдик, у киши дедилар: «Албатта, мен орангизда яна қанча қолишимни билмайман. Бас, мендан кейинги икки (киши)га иқтидо қилинглар,» дедилар ва Абу Бакр билан Умарга ишора қилдилар.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّارُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ الْعَبْدِيُّ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ " هَذَانِ سَيِّدَا كُهُولِ أَهْلِ الْجَنَّةِ مِنَ الأَوَّلِينَ وَالآخِرِينَ إِلاَّ النَّبِيِّينَ وَالْمُرْسَلِينَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн ас-Саббоҳ ал-Баззор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Касир ал-Абдий, ал-Авзўийдан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилди); у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакр ва Умар ҳақида дедилар: «Бу иккови — пайғамбарлар ва расуллардан бошқа аввалу охир жаннат аҳлининг кексаларининг саййидларидир,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمُوَقَّرِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذْ طَلَعَ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَذَانِ سَيِّدَا كُهُولِ أَهْلِ الْجَنَّةِ مِنَ الأَوَّلِينَ وَالآخِرِينَ إِلاَّ النَّبِيِّينَ وَالْمُرْسَلِينَ يَا عَلِيُّ لاَ تُخْبِرْهُمَا " . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْوَلِيدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمُوَقَّرِيُّ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ وَلَمْ يَسْمَعْ عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ مِنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ عَلِيٍّ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга ал-Валид ибн Муҳаммад ал-Муваққарий хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Али ибн ал-Ҳусайндан, у Али ибн Абу Толибдан (ривоят қилди); у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим, шунда Абу Бакр ва Умар (суҳбатда) зикр қилинди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу иккови — пайғамбарлар ва расуллардан бошқа аввалу охир жаннат аҳлининг кексаларининг саййидларидир. Эй Али, уларга буни хабар қилмагин,» дедилар. Бу ҳадис бу йўлдан ғарибдир. Ал-Валид ибн Муҳаммад ал-Муваққарий ҳадисда заиф саналади ва Али ибн ал-Ҳусайн Али ибн Абу Толибдан эшитмаган. Бу ҳадис Алидан бу йўлдан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Бу бобда Анас ва Ибн Аббосдан ҳам (ҳадис) бор.
حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، قَالَ ذَكَرَ دَاوُدُ عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ سَيِّدَا كُهُولِ أَهْلِ الْجَنَّةِ مِنَ الأَوَّلِينَ وَالآخِرِينَ مَا خَلاَ النَّبِيِّينَ وَالْمُرْسَلِينَ لاَ تُخْبِرْهُمَا يَا عَلِيُّ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим ад-Даврақий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у деди: Довуд аш-Шаъбийдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан зикр қилди; у киши дедилар: «Абу Бакр ва Умар — пайғамбарлар ва расуллардан бошқа аввалу охир жаннат аҳлининг кексаларининг саййидларидир. Эй Али, уларга буни хабар қилмагин,» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ أَلَسْتُ أَحَقَّ النَّاسِ بِهَا أَلَسْتُ أَوَّلَ مَنْ أَسْلَمَ أَلَسْتُ صَاحِبَ كَذَا أَلَسْتُ صَاحِبَ كَذَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . قَدْ رَوَاهُ بَعْضُهُمْ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ وَهَذَا أَصَحُّ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ، مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، قَالَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ فَذَكَرَ نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Уқба ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, ал-Журайрийдан, у Абу Назрадан, у Абу Саиддан (ривоят қилдики), у деди: Абу Бакр: «Мен бунга одамларнинг энг ҳақдори эмасманми? Мен Исломни биринчи қабул қилган эмасманми? Мен фалон (ишнинг) соҳиби эмасманми? Мен фалон (ишнинг) соҳиби эмасманми?» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Баъзилар буни Шуъбадан, у ал-Журайрийдан, у Абу Назрадан (ривоят қилган), у: «Абу Бакр деди,» деган ва бу (ривоят) саҳиҳроқдир. Буни бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий, Шуъбадан, у ал-Журайрийдан, у Абу Назрадан (ривоят қилди), у: «Абу Бакр деди,» деди-да, шунга ўхшашини маъноси билан зикр қилди ва унда Абу Саиддан (деб) зикр қилмади ва бу (ривоят) саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ عَطِيَّةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْرُجُ عَلَى أَصْحَابِهِ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارِ وَهُمْ جُلُوسٌ فِيهِمْ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَلاَ يَرْفَعُ إِلَيْهِ أَحَدٌ مِنْهُمْ بَصَرَهُ إِلاَّ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَإِنَّهُمَا كَانَا يَنْظُرَانِ إِلَيْهِ وَيَنْظُرُ إِلَيْهِمَا وَيَتَبَسَّمَانِ إِلَيْهِ وَيَتَبَسَّمُ إِلَيْهِمَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْحَكَمِ بْنِ عَطِيَّةَ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُهُمْ فِي الْحَكَمِ بْنِ عَطِيَّةَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳакам ибн Атийя, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муҳожир ва ансорлардан бўлган саҳобалари олдига чиқар эдилар, улар ўтирган бўлар, улар орасида Абу Бакр ва Умар (ҳам) бўлар эди. Улардан ҳеч бири Абу Бакр ва Умардан бошқа унга кўзини кўтариб қарамас эди; чунки ўша иккови унга қарар, у (ҳам) ўша икковига қарар, иккови унга табассум қилар, у (ҳам) ўша икковига табассум қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат ал-Ҳакам ибн Атийянинг ҳадисидан биламиз. Баъзилар ал-Ҳакам ибн Атийя ҳақида (унинг ҳофизасига) сўз юритганлар.
حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُجَالِدِ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ ذَاتَ يَوْمٍ وَدَخَلَ الْمَسْجِدَ وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ أَحَدُهُمَا عَنْ يَمِينِهِ وَالآخَرُ عَنْ شِمَالِهِ وَهُوَ آخِذٌ بِأَيْدِيهِمَا وَقَالَ " هَكَذَا نُبْعَثُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَسَعِيدُ بْنُ مَسْلَمَةَ لَيْسَ عِنْدَهُمْ بِالْقَوِيِّ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ أَيْضًا مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Умар ибн Исмоил ибн Мужолид ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Маслама, Исмоил ибн Умайядан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни чиқиб, масжидга кирдилар, Абу Бакр ва Умар (бирга эди); улардан бири у зотнинг ўнг томонида, иккинчиси чап томонида эди, у зот уларнинг қўлларидан ушлаган эдилар ва: «Қиёмат куни биз мана шундай тириламиз,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Саид ибн Маслама уларнинг (муҳаддисларнинг) олдида кучли (рови) эмас. Бу ҳадис Нофиъдан, у Ибн Умардан деб бошқа бир йўл билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ مُوسَى الْقَطَّانُ الْبَغْدَادِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ مَنْصُورِ بْنِ أَبِي الأَسْوَدِ، قَالَ حَدَّثَنِي كَثِيرٌ أَبُو إِسْمَاعِيلَ، عَنْ جُمَيْعِ بْنِ عُمَيْرٍ التَّيْمِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لأَبِي بَكْرٍ " أَنْتَ صَاحِبِي عَلَى الْحَوْضِ وَصَاحِبِي فِي الْغَارِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Юсуф ибн Мусо ал-Қаттан ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Исмоил, Мансур ибн Абил-Асваддан (ривоят қилди), у деди: менга Касир Абу Исмоил, Жумайъ ибн Умайр ат-Таймийдан, у Ибн Умардан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакрга: «Сен Ҳавз (бўйида) менинг соҳибимсан ва ғорда менинг соҳибимсан,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ الْمُطَّلِبِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَنْطَبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ فَقَالَ " هَذَانِ السَّمْعُ وَالْبَصَرُ " .وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَهَذَا حَدِيثٌ مُرْسَلٌ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ حَنْطَبٍ لَمْ يُدْرِكِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Фудайк, Абдулазиз ибн ал-Мутталибдан, у отасидан, у бобоси Абдуллаҳ ибн Ҳантабдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакр ва Умарни кўриб: «Бу иккови қулоқ ва кўздир,» дедилар. Бу бобда Абдуллаҳ ибн Амрдан (ҳам ҳадис бор). Бу ҳадис мурсалдир ва Абдуллаҳ ибн Ҳантаб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етишмаган.
حَدَّثَنَاإِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقَالَتْ عَائِشَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ مَقَامَكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ فَأْمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ . قَالَتْ فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ مَقَامَكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ فَأْمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ فَفَعَلَتْ حَفْصَةُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقَالَتْ حَفْصَةُ لِعَائِشَةَ مَا كُنْتُ لأُصِيبَ مِنْكِ خَيْرًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي مُوسَى وَابْنِ عَبَّاسٍ وَسَالِمِ بْنِ عُبَيْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَمْعَةَ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Абу Бакрга айтинглар, у одамларга (имом бўлиб) намоз ўқисин,» дедилар. Шунда Оиша: «Эй Расулуллаҳ, Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турганда, йиғисидан одамларга (овозини) эшиттира олмайди; бас, Умарга буюринг, у одамларга намоз ўқисин,» деди. (Оиша) деди: У зот: «Абу Бакрга айтинглар, у одамларга намоз ўқисин,» дедилар. Оиша деди: Мен Ҳафсага: «Унга айт: Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турганда, йиғисидан одамларга (овозини) эшиттира олмайди; бас, Умарга буюринг, у одамларга намоз ўқисин (деб),» дедим, Ҳафса (шундай) қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта сизлар Юсуфнинг (ҳузуридаги) аёлларсиз! Абу Бакрга айтинглар, у одамларга намоз ўқисин,» дедилар. Шунда Ҳафса Оишага: «Мен сендан ҳеч яхшилик кўрмасдим,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Абдуллаҳ ибн Масъуд, Абу Мусо, Ибн Аббос, Солим ибн Убайд ва Абдуллаҳ ибн Замъадан (ҳам ҳадислар бор).
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْكُوفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ بَشِيرٍ، عَنْ عِيسَى بْنِ مَيْمُونٍ الأَنْصَارِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَنْبَغِي لِقَوْمٍ فِيهِمْ أَبُو بَكْرٍ أَنْ يَؤُمَّهُمْ غَيْرُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Наср ибн Абдурраҳмон ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Аҳмад ибн Башир, Исо ибн Маймун ал-Ансорийдан, у ал-Қосим ибн Муҳаммаддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Орасида Абу Бакр бўлган қавмга ундан бошқасининг имом бўлиши лойиқ эмас,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَنْفَقَ زَوْجَيْنِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ نُودِيَ فِي الْجَنَّةِ يَا عَبْدَ اللَّهِ هَذَا خَيْرٌ فَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصَّلاَةِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الصَّلاَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجِهَادِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الْجِهَادِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصَّدَقَةِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الصَّدَقَةِ وَمَنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الصِّيَامِ دُعِيَ مِنْ بَابِ الرَّيَّانِ " . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي مَا عَلَى مَنْ دُعِيَ مِنْ هَذِهِ الأَبْوَابِ مِنْ ضَرُورَةٍ فَهَلْ يُدْعَى أَحَدٌ مِنْ تِلْكَ الأَبْوَابِ كُلِّهَا قَالَ " نَعَمْ وَأَرْجُو أَنْ تَكُونَ مِنْهُمْ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, аз-Зуҳрийдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ йўлида бир жуфт (нарса) инфоқ қилса, жаннатда: ‹Эй Аллаҳнинг бандаси, бу яхшидир,› деб чақирилади. Бас, ким намоз аҳлидан бўлса, намоз эшигидан чақирилади; ким жиҳод аҳлидан бўлса, жиҳод эшигидан чақирилади; ким садақа аҳлидан бўлса, садақа эшигидан чақирилади; ким рўза аҳлидан бўлса, Райён эшигидан чақирилади,» дедилар. Шунда Абу Бакр: «Отам ва онам сенга фидо бўлсин, бу эшикларнинг (биридан) чақирилган кишига (бошқасидан кўра) зарурат йўқ (яъни ҳожати қолмайди). Ҳеч ким ўша эшикларнинг ҳаммасидан чақириладими?» деди. У зот: «Ҳа, ва мен сен улардан бўлишингни умид қиламан,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْبَزَّازُ الْبَغْدَادِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، يَقُولُ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَتَصَدَّقَ فَوَافَقَ ذَلِكَ عِنْدِي مَالاً فَقُلْتُ الْيَوْمَ أَسْبِقُ أَبَا بَكْرٍ إِنْ سَبَقْتُهُ يَوْمًا قَالَ فَجِئْتُ بِنِصْفِ مَالِي فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا أَبْقَيْتَ لأَهْلِكَ " . قُلْتُ مِثْلَهُ وَأَتَى أَبُو بَكْرٍ بِكُلِّ مَا عِنْدَهُ فَقَالَ " يَا أَبَا بَكْرٍ مَا أَبْقَيْتَ لأَهْلِكَ " . قَالَ أَبْقَيْتُ لَهُمُ اللَّهَ وَرَسُولَهُ قُلْتُ وَاللَّهِ لاَ أَسْبِقُهُ إِلَى شَيْءٍ أَبَدًا . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ал-Баззоз ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Дукайн ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Саъд, Зайд ибн Асламдан, у отасидан (ривоят қилди), у деди: Мен Умар ибн ал-Хаттобни шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни садақа қилишга буюрдилар, ўша кун менда мол бор эди. Мен: «Бугун, агар Абу Бакрдан бирор кун ўзиб кетсам, ўзиб кетаман,» дедим. (Умар) деди: Мен молимнинг ярмини келтирдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аҳлингга нима қолдирдинг?» дедилар. Мен: «Шунча (қолдирдим),» дедим. Абу Бакр эса ўзида бор нарсанинг ҳаммасини келтирди. У зот: «Эй Абу Бакр, аҳлингга нима қолдирдинг?» дедилар. У: «Уларга Аллаҳ ва Унинг Расулини қолдирдим,» деди. Мен: «Аллаҳга қасамки, мен ҳеч қачон бирор нарсада ундан ўзиб кета олмасман,» дедим. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.