حَدَّثَنَاإِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقَالَتْ عَائِشَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ مَقَامَكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ فَأْمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ . قَالَتْ فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ مَقَامَكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ فَأْمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ فَفَعَلَتْ حَفْصَةُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقَالَتْ حَفْصَةُ لِعَائِشَةَ مَا كُنْتُ لأُصِيبَ مِنْكِ خَيْرًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي مُوسَى وَابْنِ عَبَّاسٍ وَسَالِمِ بْنِ عُبَيْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَمْعَةَ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Абу Бакрга айтинглар, у одамларга (имом бўлиб) намоз ўқисин,» дедилар. Шунда Оиша: «Эй Расулуллаҳ, Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турганда, йиғисидан одамларга (овозини) эшиттира олмайди; бас, Умарга буюринг, у одамларга намоз ўқисин,» деди. (Оиша) деди: У зот: «Абу Бакрга айтинглар, у одамларга намоз ўқисин,» дедилар. Оиша деди: Мен Ҳафсага: «Унга айт: Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турганда, йиғисидан одамларга (овозини) эшиттира олмайди; бас, Умарга буюринг, у одамларга намоз ўқисин (деб),» дедим, Ҳафса (шундай) қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта сизлар Юсуфнинг (ҳузуридаги) аёлларсиз! Абу Бакрга айтинглар, у одамларга намоз ўқисин,» дедилар. Шунда Ҳафса Оишага: «Мен сендан ҳеч яхшилик кўрмасдим,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Абдуллаҳ ибн Масъуд, Абу Мусо, Ибн Аббос, Солим ибн Убайд ва Абдуллаҳ ибн Замъадан (ҳам ҳадислар бор).