حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي مَرَضِهِ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ ". قَالَتْ عَائِشَةُ قُلْتُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ. فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ". فَقَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ، فَفَعَلَتْ حَفْصَةُ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ، مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ ". قَالَتْ حَفْصَةُ لِعَائِشَةَ مَا كُنْتُ لأُصِيبَ مِنْكِ خَيْرًا.
Оиша — уммул мўминин — (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) касаллигида: "Абу Бакрга буюринглар, одамларга намоз ўқиб берсин" деди. Оиша: Мен: "Албатта Абу Бакр сенинг жойингда турса, йиғидан (кўп йиғлашидан) одамларга (овозини) эшиттира олмайди, шунинг учун Умарга буюр, у ўқисин" дедим. У: "Абу Бакрга буюринглар, одамларга намоз ўқиб берсин" деди. Оиша: Мен Ҳафсага: "Айт: Албатта Абу Бакр сенинг жойингда турса, йиғидан одамларга эшиттира олмайди, шунинг учун Умарга буюр, у одамларга ўқисин" дедим. Ҳафса (шундай) қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Албатта сиз Юсуфнинг (атрофидаги) соҳибаларисиз (аёллари кабидирсиз). Абу Бакрга буюринглар, одамларга намоз ўқисин" деди. Ҳафса Оишага: "Мен сендан яхшилик кўрадиган эмас эдим (сен сабабли танбеҳ эшитдим)" деди.