Саҳиҳул Бухорий — 7302-ҳадис

Қуръан ва Суннатга амал · Илмда чуқурлашиш, тортишиш ва динда ҳаддан ошишнинг макруҳлиги

7302-ҳадисСаҳиҳул Бухорий · Қуръан ва Суннатга амал

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُقَاتِلٍ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ نَافِعِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ كَادَ الْخَيِّرَانِ أَنْ يَهْلِكَا أَبُو بَكْرٍ، وَعُمَرُ، لَمَّا قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَفْدُ بَنِي تَمِيمٍ، أَشَارَ أَحَدُهُمَا بِالأَقْرَعِ بْنِ حَابِسٍ الْحَنْظَلِيِّ أَخِي بَنِي مُجَاشِعٍ، وَأَشَارَ الآخَرُ بِغَيْرِهِ، فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ لِعُمَرَ إِنَّمَا أَرَدْتَ خِلاَفِي‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ مَا أَرَدْتُ خِلاَفَكَ‏.‏ فَارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُهُمَا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَتْ ‏{‏يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَرْفَعُوا أَصْوَاتَكُمْ‏}‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏{‏عَظِيمٌ‏}‏‏.‏ قَالَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ قَالَ ابْنُ الزُّبَيْرِ فَكَانَ عُمَرُ بَعْدُ ـ وَلَمْ يَذْكُرْ ذَلِكَ عَنْ أَبِيهِ يَعْنِي أَبَا بَكْرٍ ـ إِذَا حَدَّثَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِحَدِيثٍ حَدَّثَهُ كَأَخِي السِّرَارِ، لَمْ يُسْمِعْهُ حَتَّى يَسْتَفْهِمَهُ‏.‏

Ибн Абу Мулайка айтди: Икки хайрли (киши) — Абу Бакр ва Умар — ҳалок бўлаёзди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига Бану Тамим элчилари келганида, улардан бири Ақраъ ибн Ҳобис ал-Ҳанзалий — Бану Мужашиънинг (биродари)ни (амир қилишни) ишорат қилди, бошқаси ундан ўзгани ишорат қилди. Абу Бакр Умарга: "Сен фақат менга қарши (иш) қилишни истади" деди. Умар: "Мен сенга қарши (иш) истамадим" деди. Уларнинг овозлари Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида кўтарилди. Шунда: «Эй иймон келтирганлар, овозларингизни (Набий овозидан) баланд қилманглар...» (оят) «...буюк (ажр)» (сўзигача) нозил бўлди. Ибн ал-Зубайр: Шундан кейин Умар — буни отасидан (Абу Бакрдан) зикр қилмади — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир гап айтса, унга махфий гаплашувчидек (пичирлаб) айтар, уни (қайта) сўрамагунча эшиттирмас эди.

Ўхшаш ҳадислар

Мавзуси яқин ҳадислар — бошқа тўпламлардан ҳам