حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَارِجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ جَعَلَ الْحَقَّ عَلَى لِسَانِ عُمَرَ وَقَلْبِهِ " . وَقَالَ ابْنُ عُمَرَ مَا نَزَلَ بِالنَّاسِ أَمْرٌ قَطُّ فَقَالُوا فِيهِ وَقَالَ فِيهِ عُمَرُ أَوْ قَالَ ابْنُ الْخَطَّابِ فِيهِ شَكَّ خَارِجَةُ إِلاَّ نَزَلَ فِيهِ الْقُرْآنُ عَلَى نَحْوِ مَا قَالَ عُمَرُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ وَأَبِي ذَرٍّ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَخَارِجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ هُوَ ابْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتِ وَهُوَ ثِقَةٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, у деди: бизга Хорижа ибн Абдуллаҳ, Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ ҳақни Умарнинг тили ва қалбига жойлади,» дедилар. Ибн Умар деди: Одамларга ҳеч бир иш нозил бўлмадики, улар у ҳақда (бир нарса) айтсалар ва Умар — ёки Ибнул-Хаттоб деб айтди, бу Хорижанинг шубҳаси — у ҳақда (бир нарса) айтса, илло Умар айтган (сўз)га мувофиқ Қуръан нозил бўлар эди. Абу Исо (Термизий) деди: Бу бобда ал-Фазл ибн ал-Аббос, Абу Зарр ва Абу Ҳурайрадан (ҳам ҳадислар бор). Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Хорижа ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий — у Сулаймон ибн Зайд ибн Собитнинг ўғлидир ва у ишончли (рови)дир.