حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَارِجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اللَّهُمَّ أَعِزَّ الإِسْلاَمَ بِأَحَبِّ هَذَيْنِ الرَّجُلَيْنِ إِلَيْكَ بِأَبِي جَهْلٍ أَوْ بِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ " . قَالَ وَكَانَ أَحَبَّهُمَا إِلَيْهِ عُمَرُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ва Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, у деди: бизга Хорижа ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий, Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Аллаҳ, бу икки кишининг Сенга энг маҳбуби бўлгани — Абу Жаҳл ёки Умар ибн ал-Хаттоб билан Исломни азиз қил,» дедилар. (Рови) деди: Уларнинг у зотга (Аллаҳга) энг маҳбуби Умар эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Ибн Умарнинг ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَارِجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ جَعَلَ الْحَقَّ عَلَى لِسَانِ عُمَرَ وَقَلْبِهِ " . وَقَالَ ابْنُ عُمَرَ مَا نَزَلَ بِالنَّاسِ أَمْرٌ قَطُّ فَقَالُوا فِيهِ وَقَالَ فِيهِ عُمَرُ أَوْ قَالَ ابْنُ الْخَطَّابِ فِيهِ شَكَّ خَارِجَةُ إِلاَّ نَزَلَ فِيهِ الْقُرْآنُ عَلَى نَحْوِ مَا قَالَ عُمَرُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ وَأَبِي ذَرٍّ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَخَارِجَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ هُوَ ابْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتِ وَهُوَ ثِقَةٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, у деди: бизга Хорижа ибн Абдуллаҳ, Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ ҳақни Умарнинг тили ва қалбига жойлади,» дедилар. Ибн Умар деди: Одамларга ҳеч бир иш нозил бўлмадики, улар у ҳақда (бир нарса) айтсалар ва Умар — ёки Ибнул-Хаттоб деб айтди, бу Хорижанинг шубҳаси — у ҳақда (бир нарса) айтса, илло Умар айтган (сўз)га мувофиқ Қуръан нозил бўлар эди. Абу Исо (Термизий) деди: Бу бобда ал-Фазл ибн ал-Аббос, Абу Зарр ва Абу Ҳурайрадан (ҳам ҳадислар бор). Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Хорижа ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий — у Сулаймон ибн Зайд ибн Собитнинг ўғлидир ва у ишончли (рови)дир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنِ النَّضْرِ أَبِي عُمَرَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اللَّهُمَّ أَعِزَّ الإِسْلاَمَ بِأَبِي جَهْلِ بْنِ هِشَامٍ أَوْ بِعُمَرَ " . قَالَ فَأَصْبَحَ فَغَدَا عُمَرُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَسْلَمَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُهُمْ فِي النَّضْرِ أَبِي عُمَرَ وَهُوَ يَرْوِي مَنَاكِيرَ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Букайр, ан-Назр Абу Умардан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Аллаҳ, Абу Жаҳл ибн Ҳишом ёки Умар билан Исломни азиз қил,» дедилар. (Рови) деди: Эрталаб Умар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига эртароқ келди ва Исломни қабул қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ғарибдир. Баъзилар ан-Назр Абу Умар ҳақида (унинг ҳофизасига) сўз юритганлар ва у ўз ҳофизаси сабабли мункар (рад этилган) ривоятларни ривоят қилади.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ الْوَاسِطِيُّ أَبُو مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ ابْنُ أَخِي مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ عُمَرُ لأَبِي بَكْرٍ يَا خَيْرَ النَّاسِ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَمَا إِنَّكَ إِنْ قُلْتَ ذَاكَ فَلَقَدْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا طَلَعَتِ الشَّمْسُ عَلَى رَجُلٍ خَيْرٍ مِنْ عُمَرَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِذَاكَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Довуд ал-Воситий Абу Муҳаммад ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад ибн ал-Мункадирнинг жияни Абдурраҳмон, Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилди), у деди: Умар Абу Бакрга: «Эй Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кейинги одамларнинг энг яхшиси!» деди. Шунда Абу Бакр: «Сен буни айтсанг (билки), мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: ‹Умардан яхшироқ киши устига қуёш чиққани йўқ,› деганларини эшитганман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан биламиз ва унинг исноди унчалик (кучли) эмас. Бу бобда Абуд-Дардодан (ҳам ҳадис бор).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، قَالَ مَا أَظُنُّ رَجُلاً يَنْتَقِصُ أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ يُحِبُّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Довуд ривоят қилди, у Ҳаммод ибн Зайддан, у Айюбдан, у Муҳаммад ибн Сийриндан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Абу Бакр ва Умарни камситадиган киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни севади деб ўйламайман.» (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُقْرِئُ، عَنْ حَيْوَةَ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ بَكْرِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ مِشْرَحِ بْنِ هَاعَانَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كَانَ بَعْدِي نَبِيٌّ لَكَانَ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مِشْرَحِ بْنِ هَاعَانَ .
Бизга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муқриъ ривоят қилди, у Ҳайва ибн Шурайҳдан, у Бакр ибн Амрдан, у Мишраҳ ибн Ҳоандан, у Уқба ибн Омирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар мендан кейин набий бўлганда эди, у Умар ибн ал-Хаттоб бўларди,» дедилар. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Мишраҳ ибн Ҳоаннинг ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، رضى الله عنهما قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَأَيْتُ كَأَنِّي أُتِيتُ بِقَدَحٍ مِنْ لَبَنٍ فَشَرِبْتُ مِنْهُ فَأَعْطَيْتُ فَضْلِي عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ " . قَالُوا فَمَا أَوَّلْتَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " الْعِلْمَ " .هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Уқайлдан, у аз-Зуҳрийдан, у Ҳамза ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен гўё менга бир коса сут келтирилгандек (тушимда) кўрдим, ундан ичдим, сўнг ортиғимни Умар ибн ал-Хаттобга бердим,» дедилар. Улар: «Уни нимага йўйдинг, эй Расулуллаҳ?» дейишди. У: «Илмга,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " دَخَلْتُ الْجَنَّةَ فَإِذَا أَنَا بِقَصْرٍ مِنْ ذَهَبٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِشَابٍّ مِنْ قُرَيْشٍ فَظَنَنْتُ أَنِّي أَنَا هُوَ فَقُلْتُ وَمَنْ هُوَ فَقَالُوا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Жаъфар ривоят қилди, у Ҳумайддан, у Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен жаннатга кирдим, шунда олтиндан бир қаср олдида турибман. Мен: «Бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Қурайшлик бир йигитники,» дейишди. Мен ўша (йигит) ўзимман деб ўйладим, шунинг учун: «У ким?» дедим. Улар: «Умар ибн ал-Хаттоб,» дейишди,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي بُرَيْدَةُ، قَالَ أَصْبَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَعَا بِلاَلاً فَقَالَ " يَا بِلاَلُ بِمَ سَبَقْتَنِي إِلَى الْجَنَّةِ مَا دَخَلْتُ الْجَنَّةَ قَطُّ إِلاَّ سَمِعْتُ خَشْخَشَتَكَ أَمَامِي دَخَلْتُ الْبَارِحَةَ الْجَنَّةَ فَسَمِعْتُ خَشْخَشَتَكَ أَمَامِي فَأَتَيْتُ عَلَى قَصْرٍ مُرَبَّعٍ مُشَرَّفٍ مِنْ ذَهَبٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ فَقَالُوا لِرَجُلٍ مِنَ الْعَرَبِ فَقُلْتُ أَنَا عَرَبِيٌّ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِرَجُلٍ مِنْ قُرَيْشٍ قُلْتُ أَنَا قُرَشِيٌّ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِرَجُلٍ مِنْ أُمَّةِ مُحَمَّدٍ قُلْتُ أَنَا مُحَمَّدٌ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ " . فَقَالَ بِلاَلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَذَّنْتُ قَطُّ إِلاَّ صَلَّيْتُ رَكْعَتَيْنِ وَمَا أَصَابَنِي حَدَثٌ قَطُّ إِلاَّ تَوَضَّأْتُ عِنْدَهَا وَرَأَيْتُ أَنَّ لِلَّهِ عَلَىَّ رَكْعَتَيْنِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بِهِمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَمُعَاذٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَيْتُ فِي الْجَنَّةِ قَصْرًا مِنْ ذَهَبٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا فَقِيلَ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ أَنِّي دَخَلْتُ الْبَارِحَةَ الْجَنَّةَ يَعْنِي رَأَيْتُ فِي الْمَنَامِ كَأَنِّي دَخَلْتُ الْجَنَّةَ هَكَذَا رُوِيَ فِي بَعْضِ الْحَدِيثِ . وَيُرْوَى عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ قَالَ رُؤْيَا الأَنْبِيَاءِ وَحْىٌ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор ал-Марвазий ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у деди: менга отам Бурайда ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тонгда туриб, Билолни чақирдилар ва: «Эй Билол, сен жаннатга мендан олдин нима билан ўтдинг? Мен жаннатга кирсам, ҳар гал олдимда сенинг (оёғинг) шилдирашини эшитаман. Кеча жаннатга кирдим, олдимда сенинг шилдирашингни эшитдим, сўнг олтиндан тўрт бурчакли, баландликка кўтарилган бир қаср олдига келдим. Мен: «Бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Араблардан бўлган бир кишиники,» дейишди. Мен: «Мен арабман, бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Қурайшлик бир кишиники,» дейишди. Мен: «Мен қурайшликман, бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Муҳаммад умматидан бўлган бир кишиники,» дейишди. Мен: «Мен Муҳаммадман, бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Умар ибн ал-Хаттобники,» дейишди,» дедилар. Шунда Билол: «Эй Расулуллаҳ, мен ҳеч қачон азон айтмадимки, икки ракаат намоз ўқимаган бўлай, ва менга ҳеч қачон бир ҳадас етмадики, ўша заҳоти таҳорат олиб, ўзимга Аллаҳ учун икки ракаат (намоз) лозим деб билмаган бўлай,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мана шу (иккиси) билан,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Жобир, Муоз, Анас ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен жаннатда олтиндан бир қасрни кўрдим, шунда: «Бу кимники?» дедим. «Умар ибн ал-Хаттобники,» дейилди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Бу ҳадиснинг маъноси: «Мен кеча жаннатга кирдим,» дегани — яъни тушимда гўё жаннатга киргандек кўрдим, дегани; баъзи ҳадисда шундай ривоят қилинган. Ва ибн Аббосдан ривоят қилинадики, у: «Набийларнинг туши ваҳйдир,» деган.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي بُرَيْدَةَ، يَقُولُ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَعْضِ مَغَازِيهِ فَلَمَّا انْصَرَفَ جَاءَتْ جَارِيَةٌ سَوْدَاءُ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي كُنْتُ نَذَرْتُ إِنْ رَدَّكَ اللَّهُ سَالِمًا أَنْ أَضْرِبَ بَيْنَ يَدَيْكَ بِالدُّفِّ وَأَتَغَنَّى . فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ كُنْتِ نَذَرْتِ فَاضْرِبِي وَإِلاَّ فَلاَ " . فَجَعَلَتْ تَضْرِبُ فَدَخَلَ أَبُو بَكْرٍ وَهِيَ تَضْرِبُ ثُمَّ دَخَلَ عَلِيٌّ وَهِيَ تَضْرِبُ ثُمَّ دَخَلَ عُثْمَانُ وَهِيَ تَضْرِبُ ثُمَّ دَخَلَ عُمَرُ فَأَلْقَتِ الدُّفَّ تَحْتَ اسْتِهَا ثُمَّ قَعَدَتْ عَلَيْهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الشَّيْطَانَ لَيَخَافُ مِنْكَ يَا عُمَرُ إِنِّي كُنْتُ جَالِسًا وَهِيَ تَضْرِبُ فَدَخَلَ أَبُو بَكْرٍ وَهِيَ تَضْرِبُ ثُمَّ دَخَلَ عَلِيٌّ وَهِيَ تَضْرِبُ ثُمَّ دَخَلَ عُثْمَانُ وَهِيَ تَضْرِبُ فَلَمَّا دَخَلْتَ أَنْتَ يَا عُمَرُ أَلْقَتِ الدُّفَّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ بُرَيْدَةَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ وَعَائِشَةَ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у деди: мен отам Бурайдадан эшитдим, у айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз ғазотларидан бирига чиқдилар. Қайтиб келганларида бир қора чўри келиб: «Эй Расулуллаҳ, мен назр қилган эдим, агар Аллаҳ сизни соғ-саломат қайтарса, олдингизда доира чалиб, қўшиқ айтаман, деб,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Агар назр қилган бўлсанг, чал, бўлмаса, йўқ,» дедилар. Шунда у чала бошлади. Абу Бакр кирди, у эса чаларди; сўнг Али кирди, у эса чаларди; сўнг Усмон кирди, у эса чаларди; сўнг Умар кирди, шунда у доирани ўтирғичи тагига ташлаб, устига ўтириб олди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, шайтон сендан қўрқади, эй Умар! Мен ўтирган эдим, у чаларди; Абу Бакр кирди, у эса чаларди; сўнг Али кирди, у эса чаларди; сўнг Усмон кирди, у эса чаларди; сен кирганингда эса, эй Умар, доирани ташлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Бурайданинг ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир, ва бу бобда Умар, Саъд ибн Абу Ваққос ва Оишадан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ صَبَّاحٍ الْبَزَّارُ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ سُلَيْمَانَ بْنِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ رُومَانَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَالِسًا فَسَمِعْنَا لَغَطًا وَصَوْتَ صِبْيَانٍ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِذَا حَبَشِيَّةٌ تُزْفِنُ وَالصِّبْيَانُ حَوْلَهَا فَقَالَ " يَا عَائِشَةُ تَعَالَىْ فَانْظُرِي " . فَجِئْتُ فَوَضَعْتُ لَحْيَىَّ عَلَى مَنْكِبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلْتُ أَنْظُرَ إِلَيْهَا مَا بَيْنَ الْمَنْكِبِ إِلَى رَأْسِهِ فَقَالَ لِي " أَمَا شَبِعْتِ أَمَا شَبِعْتِ " . قَالَتْ فَجَعَلْتُ أَقُولُ لاَ لأَنْظُرَ مَنْزِلَتِي عِنْدَهُ إِذْ طَلَعَ عُمَرُ قَالَ فَارْفَضَّ النَّاسُ عَنْهَا قَالَتْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي لأَنْظُرُ إِلَى شَيَاطِينِ الإِنْسِ وَالْجِنِّ قَدْ فَرُّوا مِنْ عُمَرَ " . قَالَتْ فَرَجَعْتُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Саббоҳ ал-Баззор ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, у Хорижа ибн Абдуллаҳ ибн Сулаймон ибн Зайд ибн Собитдан (ривоят қилди), у деди: бизга Язид ибн Румон хабар берди, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган эдилар, биз шовқин ва болаларнинг овозини эшитдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турдилар, шунда бир ҳабаш аёл рақсга тушарди, болалар унинг атрофида эди. У: «Эй Оиша, кел, қара,» дедилар. Мен келдим ва иякларимни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг елкаларига қўйдим, сўнг унга елка билан бошлари орасидан қарай бошладим. Шунда у менга: «Тўймадингми, тўймадингми?» дедилар. (Оиша) деди: мен унинг олдидаги мақомимни (билишни) истаб, «йўқ» деб туравердим, шунда Умар пайдо бўлди. (У) деди: шунда одамлар ундан тарқалиб кетишди. (Оиша) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен, албатта, инс ва жин шайтонлари Умардан қочиб кетганини кўрдим,» дедилар. (Оиша) деди: шунда мен қайтдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу жиҳатдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نَافِعٍ الصَّائِغُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ عُمَرَ الْعُمَرِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَنَا أَوَّلُ مَنْ تَنْشَقُّ عَنْهُ الأَرْضُ ثُمَّ أَبُو بَكْرٍ ثُمَّ عُمَرُ ثُمَّ آتِي أَهْلَ الْبَقِيعِ فَيُحْشَرُونَ مَعِي ثُمَّ أَنْتَظِرُ أَهْلَ مَكَّةَ حَتَّى أُحْشَرَ بَيْنَ الْحَرَمَيْنِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَعَاصِمُ بْنُ عُمَرَ الْعُمَرِيُّ لَيْسَ بِالْحَافِظِ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ .
Бизга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Нофиъ ас-Соиғ ривоят қилди, у деди: бизга Осим ибн Умар ал-Умарий ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ер устидан ёрилиб чиқадиган биринчи киши мен бўламан, сўнг Абу Бакр, сўнг Умар. Сўнг Бақиъ аҳли олдига келаман, улар мен билан бирга тўпланадилар. Сўнг Макка аҳлини кутаман, токи икки ҳарам орасида тўплангунча,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, ва Осим ибн Умар ал-Умарий ҳадис аҳли наздида ҳофиз (кучли ривоятчи) эмас.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَدْ كَانَ يَكُونُ فِي الأُمَمِ مُحَدَّثُونَ فَإِنْ يَكُ فِي أُمَّتِي أَحَدٌ فَعُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .وَ أَخْبَرَنِي بَعْضُ أَصْحَابِ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ قَالَ قَالَ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ مُحَدَّثُونَ يَعْنِي مُفَهَّمُونَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у ибн Ажлондан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аввалги умматларда муҳаддаслар (илҳом берилган кишилар) бўларди. Агар менинг умматимда бирор киши бўлса, у Умар ибн ал-Хаттобдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Менга Суфён ибн Уяйнанинг баъзи шогирдлари хабар бериб деди: Суфён ибн Уяйна: «Муҳаддаслар — яъни (ҳақиқатни) англатилганлар (дегани),» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْقُدُّوسِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلِمَةَ، عَنْ عَبِيدَةَ السَّلْمَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَطْلُعُ عَلَيْكُمْ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ " . فَاطَّلَعَ أَبُو بَكْرٍ ثُمَّ قَالَ " يَطْلُعُ عَلَيْكُمْ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ " . فَاطَّلَعَ عُمَرُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي مُوسَى وَجَابِرٍ . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ مَسْعُودٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Абдулқуддус ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, у Амр ибн Муррадан, у Абдуллаҳ ибн Салимадан, у Абида ас-Салмонийдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизнинг олдингизга жаннат аҳлидан бир киши пайдо бўлади,» дедилар. Шунда Абу Бакр пайдо бўлди. Сўнг у: «Сизнинг олдингизга жаннат аҳлидан бир киши пайдо бўлади,» дедилар. Шунда Умар пайдо бўлди. Ва бу бобда Абу Мусо ва Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ибн Масъуднинг ҳадисидан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا رَجُلٌ يَرْعَى غَنَمًا لَهُ إِذْ جَاءَ ذِئْبٌ فَأَخَذَ شَاةً فَجَاءَ صَاحِبُهَا فَانْتَزَعَهَا مِنْهُ فَقَالَ الذِّئْبُ كَيْفَ تَصْنَعُ بِهَا يَوْمَ السَّبُعِ يَوْمَ لاَ رَاعِيَ لَهَا غَيْرِي " . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَآمَنْتُ بِذَلِكَ أَنَا وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ " . قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَمَا هُمَا فِي الْقَوْمِ يَوْمَئِذٍ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Тоёлисий ривоят қилди, у Шуъбадан, у Саъд ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Бир киши ўз қўйларини боқиб юрганда, бир бўри келиб бир қўйни олди. Унинг эгаси келиб, уни (қўйни) бўридан тортиб олди. Шунда бўри: «Йиртқичлар кунида, мендан бошқа унга чўпон бўлмайдиган кунда, уни нима қиласан?» деди,» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен, Абу Бакр ва Умар бунга иймон келтирдик,» дедилар. Абу Салама деди: ўша куни улар иккиси қавм орасида (йўқ) эди. Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Саъд ибн Иброҳимдан, шунга ўхшаш. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.