حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي بُرَيْدَةُ، قَالَ أَصْبَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَعَا بِلاَلاً فَقَالَ " يَا بِلاَلُ بِمَ سَبَقْتَنِي إِلَى الْجَنَّةِ مَا دَخَلْتُ الْجَنَّةَ قَطُّ إِلاَّ سَمِعْتُ خَشْخَشَتَكَ أَمَامِي دَخَلْتُ الْبَارِحَةَ الْجَنَّةَ فَسَمِعْتُ خَشْخَشَتَكَ أَمَامِي فَأَتَيْتُ عَلَى قَصْرٍ مُرَبَّعٍ مُشَرَّفٍ مِنْ ذَهَبٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ فَقَالُوا لِرَجُلٍ مِنَ الْعَرَبِ فَقُلْتُ أَنَا عَرَبِيٌّ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِرَجُلٍ مِنْ قُرَيْشٍ قُلْتُ أَنَا قُرَشِيٌّ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِرَجُلٍ مِنْ أُمَّةِ مُحَمَّدٍ قُلْتُ أَنَا مُحَمَّدٌ لِمَنْ هَذَا الْقَصْرُ قَالُوا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ " . فَقَالَ بِلاَلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَذَّنْتُ قَطُّ إِلاَّ صَلَّيْتُ رَكْعَتَيْنِ وَمَا أَصَابَنِي حَدَثٌ قَطُّ إِلاَّ تَوَضَّأْتُ عِنْدَهَا وَرَأَيْتُ أَنَّ لِلَّهِ عَلَىَّ رَكْعَتَيْنِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بِهِمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَمُعَاذٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَيْتُ فِي الْجَنَّةِ قَصْرًا مِنْ ذَهَبٍ فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا فَقِيلَ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ أَنِّي دَخَلْتُ الْبَارِحَةَ الْجَنَّةَ يَعْنِي رَأَيْتُ فِي الْمَنَامِ كَأَنِّي دَخَلْتُ الْجَنَّةَ هَكَذَا رُوِيَ فِي بَعْضِ الْحَدِيثِ . وَيُرْوَى عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ قَالَ رُؤْيَا الأَنْبِيَاءِ وَحْىٌ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор ал-Марвазий ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у деди: менга отам Бурайда ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тонгда туриб, Билолни чақирдилар ва: «Эй Билол, сен жаннатга мендан олдин нима билан ўтдинг? Мен жаннатга кирсам, ҳар гал олдимда сенинг (оёғинг) шилдирашини эшитаман. Кеча жаннатга кирдим, олдимда сенинг шилдирашингни эшитдим, сўнг олтиндан тўрт бурчакли, баландликка кўтарилган бир қаср олдига келдим. Мен: «Бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Араблардан бўлган бир кишиники,» дейишди. Мен: «Мен арабман, бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Қурайшлик бир кишиники,» дейишди. Мен: «Мен қурайшликман, бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Муҳаммад умматидан бўлган бир кишиники,» дейишди. Мен: «Мен Муҳаммадман, бу қаср кимники?» дедим. Улар: «Умар ибн ал-Хаттобники,» дейишди,» дедилар. Шунда Билол: «Эй Расулуллаҳ, мен ҳеч қачон азон айтмадимки, икки ракаат намоз ўқимаган бўлай, ва менга ҳеч қачон бир ҳадас етмадики, ўша заҳоти таҳорат олиб, ўзимга Аллаҳ учун икки ракаат (намоз) лозим деб билмаган бўлай,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мана шу (иккиси) билан,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Жобир, Муоз, Анас ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен жаннатда олтиндан бир қасрни кўрдим, шунда: «Бу кимники?» дедим. «Умар ибн ал-Хаттобники,» дейилди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Бу ҳадиснинг маъноси: «Мен кеча жаннатга кирдим,» дегани — яъни тушимда гўё жаннатга киргандек кўрдим, дегани; баъзи ҳадисда шундай ривоят қилинган. Ва ибн Аббосдан ривоят қилинадики, у: «Набийларнинг туши ваҳйдир,» деган.