حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى الْفَزَارِيُّ ابْنُ بِنْتِ السُّدِّيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي رَبِيعَةَ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ أَمَرَنِي بِحُبِّ أَرْبَعَةٍ وَأَخْبَرَنِي أَنَّهُ يُحِبُّهُمْ " . قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ سَمِّهِمْ لَنَا . قَالَ " عَلِيٌّ مِنْهُمْ يَقُولُ ذَلِكَ ثَلاَثًا وَأَبُو ذَرٍّ وَالْمِقْدَادُ وَسَلْمَانُ أَمَرَنِي بِحُبِّهِمْ وَأَخْبَرَنِي أَنَّهُ يُحِبُّهُمْ " .هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ شَرِيكٍ .
Бизга Исмоил ибн Мусо ал-Фазорий — ас-Суддийнинг қизининг ўғли — ривоят қилди, у деди: бизга Шарик, Абу Робиадан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ менга тўрт (кишини) севишни буюрди ва мени Ўзи ҳам уларни севишидан хабардор қилди,» дедилар. «Эй Расулуллаҳ! Уларни бизга номма-ном айтинг,» дейилди. У: «Али улардан биридир,» дедилар — буни уч марта айтиб — «яна Абу Зар, ал-Миқдод ва Салмон. (Аллаҳ) менга уларни севишни буюрди ва мени Ўзи ҳам уларни севишидан хабардор қилди,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир; уни фақат Шарикнинг ҳадиси орқалигина биламиз.