حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ وَهْبِ بْنِ مُنَبِّهٍ، عَنْ أَخِيهِ، هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَيْسَ أَحَدٌ أَكْثَرَ حَدِيثًا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنِّي إِلاَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو فَإِنَّهُ كَانَ يَكْتُبُ وَكُنْتُ لاَ أَكْتُبُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у Ваҳб ибн Мунаббиҳдан, у акаси Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мендан кўра кўпроқ ҳадис (ривоят қилган) бирор киши йўқ, фақат Абдуллаҳ ибн Амр бундан мустасно, чунки у (ҳадисларни) ёзарди, мен эса ёзмасдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.