حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الْمُرَابِطِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَافِعٍ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي هُرَيْرَةَ لِمَ كُنِّيتَ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ أَمَا تَفْرَقُ مِنِّي قُلْتُ بَلَى وَاللَّهِ إِنِّي لأَهَابُكَ . قَالَ كُنْتُ أَرْعَى غَنَمَ أَهْلِي فَكَانَتْ لِي هُرَيْرَةٌ صَغِيرَةٌ فَكُنْتُ أَضَعُهَا بِاللَّيْلِ فِي شَجَرَةٍ فَإِذَا كَانَ النَّهَارُ ذَهَبْتُ بِهَا مَعِي فَلَعِبْتُ بِهَا فَكَنَّوْنِي أَبَا هُرَيْرَةَ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Аҳмад ибн Саид ал-Муробитий ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Усома ибн Зайд ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Рофиъдан (ривоят қилдики), у деди: мен Абу Ҳурайрага: «Нега сенга Абу Ҳурайра деб куня берилди?» дедим. У: «Сен мендан қўрқмайсанми?» деди. Мен: «Ҳа, Аллаҳга қасамки, мен сендан ҳайиқаман,» дедим. У деди: «Мен аҳлимнинг қўйларини боқардим, менинг кичкина мушукчани (ҳурайса) бор эди. Мен уни кечаси дарахтга қўярдим, кундузи эса уни ўзим билан олиб кетиб, у билан ўйнардим. Шу сабабли улар менга Абу Ҳурайра (мушукча отаси) деб куня беришди.» Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.