حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى الْقَزَّازُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُهَاجِرُ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الرِّيَاحِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِتَمَرَاتٍ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ فِيهِنَّ بِالْبَرَكَةِ . فَضَمَّهُنَّ ثُمَّ دَعَا لِي فِيهِنَّ بِالْبَرَكَةِ فَقَالَ لِي " خُذْهُنَّ وَاجْعَلْهُنَّ فِي مِزْوَدِكَ هَذَا أَوْ فِي هَذَا الْمِزْوَدِ كُلَّمَا أَرَدْتَ أَنْ تَأْخُذَ مِنْهُ شَيْئًا فَأَدْخِلْ فِيهِ يَدَكَ فَخُذْهُ وَلاَ تَنْثُرْهُ نَثْرًا " . فَقَدْ حَمَلْتُ مِنْ ذَلِكَ التَّمْرِ كَذَا وَكَذَا مِنْ وَسْقٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَكُنَّا نَأْكُلُ مِنْهُ وَنُطْعِمُ وَكَانَ لاَ يُفَارِقُ حَقْوِي حَتَّى كَانَ يَوْمُ قَتْلِ عُثْمَانَ فَإِنَّهُ انْقَطَعَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Имрон ибн Мусо ал-Қаззоз ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муҳожир ривоят қилди, Абул-Олия ар-Риёҳийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига бир неча ҳурмолар билан келдим ва: «Ё Расулуллаҳ, уларнинг ҳаққига Аллаҳдан барака сўраб дуо қилинг,» дедим. У уларни (қўллари билан) йиғдилар, сўнг уларда мен учун барака сўраб дуо қилдилар ва менга: «Уларни ол ва манави халтангга — ёки манави халтага — солиб қўй. Ундан бирор нарса олмоқчи бўлганингда қўлингни унга солиб ол, аммо уни (тўкиб) сочиб юборма,» дедилар. Мен ўша ҳурмолардан озмунча эмас — Аллаҳ йўлида шунча-шунча васқ (миқдорда) ташидим. Биз ундан ер эдик ва (бошқаларга ҳам) едирар эдик, ва у (халта) белимдан ажралмасди, токи Усмон ўлдирилган кун келди, ўшанда у (халтадаги ҳурмолар) тугаб қолди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўл жиҳатидан ҳасан ғарибдир ва бу ҳадис Абу Ҳурайрадан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.