حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعْدٍ قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سُلَيْمٍ الزُّرَقِيِّ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا كُنَّا بِحَرَّةِ السُّقْيَا الَّتِي كَانَتْ لِسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ائْتُونِي بِوَضُوءٍ " . فَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ إِنَّ إِبْرَاهِيمَ كَانَ عَبْدَكَ وَخَلِيلَكَ وَدَعَا لأَهْلِ مَكَّةَ بِالْبَرَكَةِ وَأَنَا عَبْدُكَ وَرَسُولُكَ أَدْعُوكَ لأَهْلِ الْمَدِينَةِ أَنْ تُبَارِكَ لَهُمْ فِي مُدِّهِمْ وَصَاعِهِمْ مِثْلَىْ مَا بَارَكْتَ لأَهْلِ مَكَّةَ مَعَ الْبَرَكَةِ بَرَكَتَيْنِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Саид ибн Абу Саид ал-Мақбурийдан, у Амр ибн Сулайм аз-Зурақийдан, у Осим ибн Умардан, у Али ибн Абу Толибдан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга чиқдик, ниҳоят Саъд ибн Абу Ваққосга тегишли бўлган Ҳарратус-Суқяга етганимизда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга таҳорат (суви) келтиринглар,» дедилар. Сўнг таҳорат қилдилар, кейин туриб қиблага юзландилар ва: «Аллаҳим, албатта Иброҳим Сенинг бандинг ва халил (дўстинг) эди ва у Макка аҳлига барака тилаб дуо қилди. Мен эса Сенинг бандинг ва расулингман. Мен Сендан Мадина аҳли учун сўрайман: уларнинг муддлари ва сўлари (ўлчовлари)да Макка аҳлига берган баракангнинг икки баробарини, барака устига барака — икки барака бергин,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Оиша, Абдуллаҳ ибн Зайд ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор.