حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ، مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ الْبَغْدَادِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ التِّنِّيسِيُّ الشَّأْمِيُّ، حَدَّثَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنِي الْعَلاَءُ، هُوَ ابْنُ الْحَارِثِ عَنِ الْقَاسِمِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَنْبَسَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أُخْتِي أُمَّ حَبِيبَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ حَافَظَ عَلَى أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ قَبْلَ الظُّهْرِ وَأَرْبَعٍ بَعْدَهَا حَرَّمَهُ اللَّهُ عَلَى النَّارِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَالْقَاسِمُ هُوَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ يُكْنَى أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَهُوَ مَوْلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ بْنِ مُعَاوِيَةَ وَهُوَ ثِقَةٌ شَأْمِيٌّ وَهُوَ صَاحِبُ أَبِي أُمَامَةَ .
Бизга Абу Бакр Муҳаммад ибн Ишоқ ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ат-Тиннисий аш-Шомий ривоят қилди, бизга ал-Ҳайсам ибн Ҳумайд ривоят қилди, менга ал-Ало — у Ибн ал-Ҳорисдир — хабар берди, у ал-Қосим Абу Абдурраҳмондан, у Анбаса ибн Абу Суфёндан (ривоят қилдики), у деди: Мен опам, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Ҳабибанинг шундай деганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Ким пешиндан олдин тўрт ракаатга ва ундан кейин тўрт (ракаат)га риоя қилса, Аллаҳ уни дўзахга ҳаром қилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу йўналишдан бу саҳиҳ ғариб ҳадисдир. Ал-Қосим — Ибн Абдурраҳмондир, куняси Абу Абдурраҳмондир; у Абдурраҳмон ибн Холид ибн Язид ибн Муовиянинг мавлосидир, у ишончли (сиқа) шомликдир ва у Абу Умоманинг соҳибидир (шогирдидир).