حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي الْفُرَاتِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ، قَالَ أَتَيْتُ الْمَدِينَةَ وَقَدْ وَقَعَ بِهَا مَرَضٌ، وَهُمْ يَمُوتُونَ مَوْتًا ذَرِيعًا، فَجَلَسْتُ إِلَى عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ فَمَرَّتْ جِنَازَةٌ فَأُثْنِيَ خَيْرٌ فَقَالَ عُمَرُ وَجَبَتْ. ثُمَّ مُرَّ بِأُخْرَى فَأُثْنِيَ خَيْرًا فَقَالَ وَجَبَتْ. ثُمَّ مُرَّ بِالثَّالِثَةِ فَأُثْنِيَ شَرًّا، فَقَالَ وَجَبَتْ. فَقُلْتُ مَا وَجَبَتْ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ قَالَ قُلْتُ كَمَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَيُّمَا مُسْلِمٍ شَهِدَ لَهُ أَرْبَعَةٌ بِخَيْرٍ أَدْخَلَهُ اللَّهُ الْجَنَّةَ ". قُلْنَا وَثَلاَثَةٌ قَالَ " وَثَلاَثَةٌ ". قُلْتُ وَاثْنَانِ قَالَ " وَاثْنَانِ ". ثُمَّ لَمْ نَسْأَلْهُ عَنِ الْوَاحِدِ.
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Довуд ибн Абулфурот ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у Абуласваддан, у деди: Мен Мадинага келдим, унда бир касаллик юз берган эди, улар қаттиқ (тез) ўлаётган эдилар. Мен Умар (розияллаҳу анҳу) билан ўтирдим. Бир жаноза ўтди, (унга) яхшилик билан сано айтилди. Умар: «Вожиб бўлди», деди. Сўнг бошқа бири ўтди, (унга) яхшилик билан сано айтилди. У: «Вожиб бўлди», деди. Сўнг учинчиси ўтди, (унга) ёмонлик билан сано айтилди. У: «Вожиб бўлди», деди. Мен: Нима вожиб бўлди, эй Амирул мўминин? дедим. У: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтган каби айтдим: «Қайси бир мусулмонга тўрт (киши) яхшилик билан гувоҳлик берса, Аллаҳ уни жаннатга киритади». Биз: Уч (киши)-чи? дедик. У: «Уч (киши) ҳам», деди. Мен: Икки (киши)-чи? дедим. У: «Икки (киши) ҳам», деди. Сўнг биз ундан бир (киши) ҳақида сўрамадик.