حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، - قَالَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، وَقَالَ، عَلِيٌّ أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، وَالْمَعْنَى، وَاحِدٌ، عَنْ حَكِيمِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ سَأَلَ النَّاسَ وَلَهُ مَا يُغْنِيهِ جَاءَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَمَسْأَلَتُهُ فِي وَجْهِهِ خُمُوشٌ أَوْ خُدُوشٌ أَوْ كُدُوحٌ " . قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا يُغْنِيهِ قَالَ " خَمْسُونَ دِرْهَمًا أَوْ قِيمَتُهَا مِنَ الذَّهَبِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ مَسْعُودٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ تَكَلَّمَ شُعْبَةُ فِي حَكِيمِ بْنِ جُبَيْرٍ مِنْ أَجْلِ هَذَا الْحَدِيثِ .
Бизга Қутайба ва Али ибн Ҳужр ривоят қилди — Қутайба: бизга Шарийк ривоят қилди, деди, Али эса: бизга Шарийк хабар берди, деди, маъно эса биттадир — Ҳаким ибн Жубайрдан, у Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн Язиддан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ўзига етадиган (мол-мулки) бор бўла туриб, одамлардан сўраса, қиёмат куни сўрагани юзидаги тирналган, йиртилган ёки тилинган яра бўлиб келади,» дедилар. «Эй Расулуллаҳ, унга етадигани қанча (бўлади)?» дейилди. У: «Эллик дирҳам ёки унинг олтиндан қиймати (ча),» дедилар. (Абу Исо) деди: Бу бобда Абдуллаҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Масъуднинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Шуъба эса шу ҳадис сабабли Ҳаким ибн Жубайр ҳақида (танқидий) сўз айтган.