حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مِسْكِينٌ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُهَاجِرِ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ أَبِي كَبْشَةَ السَّلُولِيِّ، حَدَّثَنَا سَهْلُ ابْنُ الْحَنْظَلِيَّةِ، قَالَ قَدِمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ عُيَيْنَةُ بْنُ حِصْنٍ وَالأَقْرَعُ بْنُ حَابِسٍ فَسَأَلاَهُ فَأَمَرَ لَهُمَا بِمَا سَأَلاَ وَأَمَرَ مُعَاوِيَةَ فَكَتَبَ لَهُمَا بِمَا سَأَلاَ فَأَمَّا الأَقْرَعُ فَأَخَذَ كِتَابَهُ فَلَفَّهُ فِي عِمَامَتِهِ وَانْطَلَقَ وَأَمَّا عُيَيْنَةُ فَأَخَذَ كِتَابَهُ وَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مَكَانَهُ فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ أَتَرَانِي حَامِلاً إِلَى قَوْمِي كِتَابًا لاَ أَدْرِي مَا فِيهِ كَصَحِيفَةِ الْمُتَلَمِّسِ . فَأَخْبَرَ مُعَاوِيَةُ بِقَوْلِهِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ سَأَلَ وَعِنْدَهُ مَا يُغْنِيهِ فَإِنَّمَا يَسْتَكْثِرُ مِنَ النَّارِ " . وَقَالَ النُّفَيْلِيُّ فِي مَوْضِعٍ آخَرَ " مِنْ جَمْرِ جَهَنَّمَ " . فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا يُغْنِيهِ وَقَالَ النُّفَيْلِيُّ فِي مَوْضِعٍ آخَرَ وَمَا الْغِنَى الَّذِي لاَ تَنْبَغِي مَعَهُ الْمَسْأَلَةُ قَالَ " قَدْرُ مَا يُغَدِّيهِ وَيُعَشِّيهِ " . وَقَالَ النُّفَيْلِيُّ فِي مَوْضِعٍ آخَرَ " أَنْ يَكُونَ لَهُ شِبَعُ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ أَوْ لَيْلَةٍ وَيَوْمٍ " . وَكَانَ حَدَّثَنَا بِهِ مُخْتَصِرًا عَلَى هَذِهِ الأَلْفَاظِ الَّتِي ذُكِرَتْ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Мискин ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн ал-Муҳожир Робиъа ибн Язиддан, у Абу Кабша ас-Салулийдан ривоят қилди, бизга Саҳл ибнул-Ҳанзалийя ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ олдига Уяйна ибн Ҳисн ва ал-Ақраъ ибн Ҳобис келди. Улар ундан сўрадилар, у эса уларга сўраганларини беришни буюрди ва Муовияга сўраганларини улар учун ёзиб беришни буюрди. ал-Ақраъ хатини олиб, салласига ўраб йўлга тушди. Уяйна эса хатини олди-ю, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам олдига, ўша жойга келди ва деди: Эй Муҳаммад, мени қавмимга ичида нима борлигини билмайдиган хатни — ал-Муталаммис саҳифасидай — олиб борувчи деб биласанми? Муовия унинг сўзини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга хабар берди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ким ўзида етадиган нарсаси бўла туриб сўраса, у фақат ўтдан кўпайтирибди.» ан-Нуфайлий бошқа жойда: «жаҳаннам чўғидан» деди. Улар: Эй Расулуллаҳ, еткулик нима? — дедилар. ан-Нуфайлий бошқа жойда: «Сўраш жоиз бўлмайдиган еткулик нима?» деди. У: «Уни эрталаб ва кечқурун овқатлантирадиган миқдор» деди. ан-Нуфайлий бошқа жойда: «Унга бир кун-тун ёки бир тун-кунлик тўйим бўлиши» деди. У бизга буни зикр қилинган шу сўзлар билан қисқартириб ривоят қилган эди.