حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الطُّفَيْلِ، عَنْ شَرِيكٍ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ، عَنْ عَامِرٍ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ فِي الْمَالِ حَقًّا سِوَى الزَّكَاةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ إِسْنَادُهُ لَيْسَ بِذَاكَ . وَأَبُو حَمْزَةَ مَيْمُونٌ الأَعْوَرُ يُضَعَّفُ . وَرَوَى بَيَانٌ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ سَالِمٍ عَنِ الشَّعْبِيِّ هَذَا الْحَدِيثَ قَوْلَهُ وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн ат-Туфайл хабар берди, Шарийкдан, у Абу Ҳамзадан, у Омир аш-Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайсдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Албатта, молда закотдан ташқари (бошқа) ҳақ ҳам бор,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадиснинг исноди унчалик (кучли) эмас. Абу Ҳамза Маймун ал-Аъвар заиф саналади. Баён ва Исмоил ибн Солим эса бу ҳадисни Шаъбийдан унинг (ўз) сўзи (сифатида, мавқуф қилиб) ривоят қилганлар, бу саҳиҳроқдир.