حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، وَخَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُوَاصِلُوا " . قَالُوا فَإِنَّكَ تُوَاصِلُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " إِنِّي لَسْتُ كَأَحَدِكُمْ إِنَّ رَبِّي يُطْعِمُنِي وَيَسْقِينِي " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ وَابْنِ عُمَرَ وَجَابِرٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَبَشِيرِ ابْنِ الْخَصَاصِيَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ كَرِهُوا الْوِصَالَ فِي الصِّيَامِ . وَرُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ أَنَّهُ كَانَ يُوَاصِلُ الأَيَّامَ وَلاَ يُفْطِرُ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибнул-Муфаззал ва Холид ибнул-Ҳорис, Саъид ибн Абу Аруубадан, у Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Висол (рўзаларни узлуксиз улаб) қилманглар,» дедилар. Улар: «Сен-ку висол қиласан-ку, эй Расулуллаҳ?» дедилар. У: «Мен сизларнинг бирингизга ўхшамайман; чунки Роббим мени таомлантиради ва менга ичиради,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Али, Абу Ҳурайра, Оиша, Ибн Умар, Жобир, Абу Саъид ва Башир ибнул-Хасосиядан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо деди: Анас ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Баъзи илм аҳли ҳузурида амал шунга кўрадир — улар рўзада висолни макруҳ санаганлар. Абдуллаҳ ибнуз-Зубайрдан ривоят қилинишича, у кунлаб висол қилиб, ифтор қилмас эди.