حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ مَنْ حَجَّ الْبَيْتَ فَلْيَكُنْ آخِرُ عَهْدِهِ بِالْبَيْتِ إِلاَّ الْحُيَّضَ وَرَخَّصَ لَهُنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Абу Аммор ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, у Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди). У деди: ким Байтни (Каъбани) ҳаж қилса, унинг (Маккадаги) энг охирги иши Байт билан (тавоф) бўлсин, фақат ҳайзли аёллар бундан мустасно; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга (буни тарк этишга) рухсат берганлар. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли наздида амал шунга (биноан)дир.