حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَرْقَمِ، أَنَّهُ خَرَجَ حَاجًّا أَوْ مُعْتَمِرًا وَمَعَهُ النَّاسُ وَهُوَ يَؤُمُّهُمْ فَلَمَّا كَانَ ذَاتَ يَوْمٍ أَقَامَ الصَّلاَةَ صَلاَةَ الصُّبْحِ ثُمَّ قَالَ لِيَتَقَدَّمْ أَحَدُكُمْ . وَذَهَبَ إِلَى الْخَلاَءِ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا أَرَادَ أَحَدُكُمْ أَنْ يَذْهَبَ الْخَلاَءَ وَقَامَتِ الصَّلاَةُ فَلْيَبْدَأْ بِالْخَلاَءِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى وُهَيْبُ بْنُ خَالِدٍ وَشُعَيْبُ بْنُ إِسْحَاقَ وَأَبُو ضَمْرَةَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ رَجُلٍ حَدَّثَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَرْقَمَ وَالأَكْثَرُ الَّذِينَ رَوَوْهُ عَنْ هِشَامٍ قَالُوا كَمَا قَالَ زُهَيْرٌ .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва отасидан, у Абдуллаҳ ибн ал-Арқамдан ривоят қилди: У ҳаж ёки умра қилиб чиқди, одамлар у билан бирга эди ва у уларга имомлик қиларди. Бир куни у бомдод намозининг иқоматини айтдирди, сўнг: «Бирортангиз олдинга ўтсин», деди ва ҳожатхонага кетди. Чунки мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бундай деганини эшитган эдим: «Бирортангиз ҳожатхонага боришни хоҳласа ва намоз иқомати айтилса, аввал ҳожатхонадан бошласин». Абу Довуд айтди: Вуҳайб ибн Холид, Шуъайб ибн Ишоқ ва Абу Замра бу ҳадисни Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у ўзига ривоят қилган бир кишидан, у Абдуллаҳ ибн Арқамдан ривоят қилган. Уни Ҳишомдан ривоят қилганларнинг кўпчилиги Зуҳайр айтганидек айтганлар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ حَنْبَلٍ، وَمُسَدَّدٌ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، - الْمَعْنَى - قَالُوا حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي حَزْرَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، - قَالَ ابْنُ عِيسَى فِي حَدِيثِهِ ابْنُ أَبِي بَكْرٍ ثُمَّ اتَّفَقُوا أَخُو الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ - قَالَ كُنَّا عِنْدَ عَائِشَةَ فَجِيءَ بِطَعَامِهَا فَقَامَ الْقَاسِمُ يُصَلِّي فَقَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ يُصَلَّى بِحَضْرَةِ الطَّعَامِ وَلاَ وَهُوَ يُدَافِعُهُ الأَخْبَثَانِ " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Ҳанбал, Мусаддад ва Муҳаммад ибн Ийсо — маъно бир — ривоят қилдилар, улар: Бизга Яҳё ибн Саъид Абу Ҳазрадан ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад — Ибн Ийсо ўз ҳадисида «Ибн Абу Бакр» деди, сўнг келишдилар — ал-Қосим ибн Муҳаммаднинг акаси ривоят қилди, дедилар. У айтди: Биз Оишанинг ҳузурида эдик, унинг таоми келтирилди. ал-Қосим туриб намоз ўқий бошлади. Шунда у (Оиша) деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бундай деганини эшитганман: «Таом ҳозир бўлганида, ҳамда икки нопок нарса (пешоб ва нажас) қистаб турганида намоз ўқилмайди».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا ابْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ شُرَيْحٍ الْحَضْرَمِيِّ، عَنْ أَبِي حَىٍّ الْمُؤَذِّنِ، عَنْ ثَوْبَانَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ثَلاَثٌ لاَ يَحِلُّ لأَحَدٍ أَنْ يَفْعَلَهُنَّ لاَ يَؤُمُّ رَجُلٌ قَوْمًا فَيَخُصُّ نَفْسَهُ بِالدُّعَاءِ دُونَهُمْ فَإِنْ فَعَلَ فَقَدْ خَانَهُمْ وَلاَ يَنْظُرُ فِي قَعْرِ بَيْتٍ قَبْلَ أَنْ يَسْتَأْذِنَ فَإِنْ فَعَلَ فَقَدْ دَخَلَ وَلاَ يُصَلِّي وَهُوَ حَقِنٌ حَتَّى يَتَخَفَّفَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Ибн Айёш Ҳабиб ибн Солиҳдан, у Язид ибн Шурайҳ ал-Ҳазрамийдан, у Абу Ҳайй ал-Муаззиндан, у Савбондан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Уч нарсани ҳеч кимга қилиши ҳалол эмас: эркак бир қавмга имомлик қилиб, улардан ўзини дуо билан хослаб олмасин (фақат ўзига дуо қилмасин); агар қилса, уларга хиёнат қилибди. Ижозат сўрамасдан туриб уйнинг ичига қарамасин; агар қараса, кирган бўлади. Пешоби қистаб турган ҳолатда намоз ўқимасин, то енгилламагунча».
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ السُّلَمِيُّ، حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا ثَوْرٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ شُرَيْحٍ الْحَضْرَمِيِّ، عَنْ أَبِي حَىٍّ الْمُؤَذِّنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَحِلُّ لِرَجُلٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ أَنْ يُصَلِّيَ وَهُوَ حَقِنٌ حَتَّى يَتَخَفَّفَ " . ثُمَّ سَاقَ نَحْوَهُ عَلَى هَذَا اللَّفْظِ قَالَ " وَلاَ يَحِلُّ لِرَجُلٍ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ أَنْ يَؤُمَّ قَوْمًا إِلاَّ بِإِذْنِهِمْ وَلاَ يَخْتَصَّ نَفْسَهُ بِدَعْوَةٍ دُونَهُمْ فَإِنْ فَعَلَ فَقَدْ خَانَهُمْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا مِنْ سُنَنِ أَهْلِ الشَّامِ لَمْ يَشْرَكْهُمْ فِيهَا أَحَدٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Холид ас-Суламий ривоят қилди, бизга Аҳмад ибн Алий ривоят қилди, бизга Савр Язид ибн Шурайҳ ал-Ҳазрамийдан, у Абу Ҳайй ал-Муаззиндан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирадиган кишига пешоби қистаб турган ҳолатда намоз ўқиши ҳалол эмас, то енгилламагунча». Сўнг шу лафз билан шунга ўхшашини келтириб деди: «Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирадиган кишига бир қавмга уларнинг изнисиз имомлик қилиши ва ўзини улардан бошқа дуо билан хослаб олиши ҳалол эмас; агар қилса, уларга хиёнат қилибди». Абу Довуд айтди: Бу Шом аҳлининг суннатларидан бўлиб, унда уларга ҳеч ким шерик бўлмаган.