Оловда пишганни ейишдан таҳорат олмаслик

Tahorat kitobi · 7 ҳадис

باب فِي تَرْكِ الْوُضُوءِ مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَكَلَ كَتِفَ شَاةٍ ثُمَّ صَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, бизга Молик, Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қўй курагидан (гўштидан) едилар, сўнг намоз ўқидилар ва таҳорат олмадилар.

حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ أَبِي صَخْرَةَ، جَامِعِ بْنِ شَدَّادٍ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ ضِفْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَأَمَرَ بِجَنْبٍ فَشُوِيَ وَأَخَذَ الشَّفْرَةَ فَجَعَلَ يَحُزُّ لِي بِهَا مِنْهُ - قَالَ - فَجَاءَ بِلاَلٌ فَآذَنَهُ بِالصَّلاَةِ - قَالَ - فَأَلْقَى الشَّفْرَةَ وَقَالَ ‏ "‏ مَا لَهُ تَرِبَتْ يَدَاهُ ‏"‏ ‏.‏ وَقَامَ يُصَلِّي ‏.‏ زَادَ الأَنْبَارِيُّ وَكَانَ شَارِبِي وَفَى فَقَصَّهُ لِي عَلَى سِوَاكٍ ‏.‏ أَوْ قَالَ أَقُصُّهُ لَكَ عَلَى سِوَاكٍ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий — маъно бир — ривоят қилдилар, улар: Бизга Вакийъ, Мисъардан, у Абу Сахра Жомиъ ибн Шаддоддан, у Муғийра ибн Абдуллаҳдан, у Муғийра ибн Шуъбадан ривоят қилди дедилар. У айтди: Бир кечаси Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг меҳмони бўлдим. У киши (қўйнинг) ён гўштини буюрдилар, у қовурилди, у киши пичоқни олиб мен учун ундан кеса бошладилар. Шунда Билол келиб, намоз вақтини билдирди. У киши пичоқни қўйиб айтдилар: «Унга нима бўлди, қўллари тупроққа белансин!» ва туриб намоз ўқидилар. Анборий қўшди: «Мўйловим ўсиб кетган эди, у киши мен учун уни мисвок устида қирқдилар» ёки: «Сен учун уни мисвок устида қирқаман» дедилар.

حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، حَدَّثَنَا سِمَاكٌ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَكَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَتِفًا ثُمَّ مَسَحَ يَدَهُ بِمِسْحٍ كَانَ تَحْتَهُ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى ‏.‏

Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, бизга Симок, Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам курак (гўштини) едилар, сўнг қўлларини остларида бўлган бир латта билан артдилар, сўнг туриб намоз ўқидилар.

حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ النَّمَرِيُّ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمُرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْتَهَشَ مِنْ كَتِفٍ ثُمَّ صَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ ‏.‏

Бизга Ҳафс ибн Умар ан-Намарий ривоят қилди, бизга Ҳаммом, Қатодадан, у Яҳё ибн Яъмардан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам куракдан тишлаб (гўшт) едилар, сўнг намоз ўқидилар ва таҳорат олмадилар.

حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ الْخَثْعَمِيُّ، حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُنْكَدِرِ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ قَرَّبْتُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خُبْزًا وَلَحْمًا فَأَكَلَ ثُمَّ دَعَا بِوَضُوءٍ فَتَوَضَّأَ بِهِ ثُمَّ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ دَعَا بِفَضْلِ طَعَامِهِ فَأَكَلَ ثُمَّ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ ‏.‏

Бизга Иброҳим ибн Ҳасан ал-Хасъамий ривоят қилди, бизга Ҳажжож ривоят қилди, Ибн Журайж айтди: Менга Муҳаммад ибн Мункадир хабар берди, у айтди: Жобир ибн Абдуллаҳни эшитдим, у айтар эди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга нон ва гўшт келтирдим, у киши едилар, сўнг таҳорат сувини сўраб, у билан таҳорат олдилар, сўнг пешин намозини ўқидилар. Сўнг ортиб қолган таомларини сўраб едилар, сўнг таҳорат олмасдан намозга турдилар.

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ سَهْلٍ أَبُو عِمْرَانَ الرَّمْلِيُّ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَيَّاشٍ، حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ آخِرُ الأَمْرَيْنِ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَرْكَ الْوُضُوءِ مِمَّا غَيَّرَتِ النَّارُ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا اخْتِصَارٌ مِنَ الْحَدِيثِ الأَوَّلِ ‏.‏

Бизга Мусо ибн Саҳл Абу Имрон ар-Ромлий ривоят қилди, бизга Али ибн Айёш ривоят қилди, бизга Шуъайб ибн Абу Ҳамза, Муҳаммад ибн Мункадирдан, у Жобирдан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг икки ишидан охиргиси — олов ўзгартирган (пиширган) нарсадан таҳорат олишни тарк қилиш эди. Абу Довуд айтди: Бу биринчи ҳадиснинг қисқартмасидир.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي كَرِيمَةَ، - قَالَ ابْنُ السَّرْحِ ابْنُ أَبِي كَرِيمَةَ مِنْ خِيَارِ الْمُسْلِمِينَ - قَالَ حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ ثُمَامَةَ الْمُرَادِيُّ، قَالَ قَدِمَ عَلَيْنَا مِصْرَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْحَارِثِ بْنِ جَزْءٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ فِي مَسْجِدِ مِصْرَ قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُنِي سَابِعَ سَبْعَةٍ أَوْ سَادِسَ سِتَّةٍ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي دَارِ رَجُلٍ فَمَرَّ بِلاَلٌ فَنَادَاهُ بِالصَّلاَةِ فَخَرَجْنَا فَمَرَرْنَا بِرَجُلٍ وَبُرْمَتُهُ عَلَى النَّارِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَطَابَتْ بُرْمَتُكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ نَعَمْ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي ‏.‏ فَتَنَاوَلَ مِنْهَا بَضْعَةً فَلَمْ يَزَلْ يَعْلِكُهَا حَتَّى أَحْرَمَ بِالصَّلاَةِ وَأَنَا أَنْظُرُ إِلَيْهِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Абу Карима — Ибн Сарҳ: Ибн Абу Карима мусулмонларнинг яхшиларидан — ривоят қилди, у айтди: Менга Убайд ибн Сумома ал-Муродий ривоят қилди, у айтди: Бизнинг Мисримизга Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан Абдуллаҳ ибн Ҳорис ибн Жазъ келди. Мен уни Миср масжидида ривоят қилаётганини эшитдим, у айтди: Мен ўзимни етти кишининг еттинчиси ёки олти кишининг олтинчиси сифатида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир кишининг уйида кўрдим. Билол ўтиб, намозга чақирди. Биз чиқдик ва қозони оловда турган бир киши ёнидан ўтдик. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Қозонинг пишдими?» дедилар. У: «Ҳа, отам-онам сизга фидо бўлсин» деди. У киши ундан бир парча гўшт олдилар ва мен қараб турганимда намозга (такбир айтиб) киргунларига қадар уни чайнайвердилар.