حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي كَرِيمَةَ، - قَالَ ابْنُ السَّرْحِ ابْنُ أَبِي كَرِيمَةَ مِنْ خِيَارِ الْمُسْلِمِينَ - قَالَ حَدَّثَنِي عُبَيْدُ بْنُ ثُمَامَةَ الْمُرَادِيُّ، قَالَ قَدِمَ عَلَيْنَا مِصْرَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْحَارِثِ بْنِ جَزْءٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ فِي مَسْجِدِ مِصْرَ قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُنِي سَابِعَ سَبْعَةٍ أَوْ سَادِسَ سِتَّةٍ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي دَارِ رَجُلٍ فَمَرَّ بِلاَلٌ فَنَادَاهُ بِالصَّلاَةِ فَخَرَجْنَا فَمَرَرْنَا بِرَجُلٍ وَبُرْمَتُهُ عَلَى النَّارِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَطَابَتْ بُرْمَتُكَ " . قَالَ نَعَمْ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي . فَتَنَاوَلَ مِنْهَا بَضْعَةً فَلَمْ يَزَلْ يَعْلِكُهَا حَتَّى أَحْرَمَ بِالصَّلاَةِ وَأَنَا أَنْظُرُ إِلَيْهِ .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Абу Карима — Ибн Сарҳ: Ибн Абу Карима мусулмонларнинг яхшиларидан — ривоят қилди, у айтди: Менга Убайд ибн Сумома ал-Муродий ривоят қилди, у айтди: Бизнинг Мисримизга Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан Абдуллаҳ ибн Ҳорис ибн Жазъ келди. Мен уни Миср масжидида ривоят қилаётганини эшитдим, у айтди: Мен ўзимни етти кишининг еттинчиси ёки олти кишининг олтинчиси сифатида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бир кишининг уйида кўрдим. Билол ўтиб, намозга чақирди. Биз чиқдик ва қозони оловда турган бир киши ёнидан ўтдик. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Қозонинг пишдими?» дедилар. У: «Ҳа, отам-онам сизга фидо бўлсин» деди. У киши ундан бир парча гўшт олдилар ва мен қараб турганимда намозга (такбир айтиб) киргунларига қадар уни чайнайвердилар.