حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، قَالاَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْفَضْلِ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الأَيِّمُ أَحَقُّ بِنَفْسِهَا مِنْ وَلِيِّهَا وَالْبِكْرُ تُسْتَأْذَنُ فِي نَفْسِهَا وَإِذْنُهَا صُمَاتُهَا " . وَهَذَا لَفْظُ الْقَعْنَبِيِّ .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ва Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, иккаласи деди: бизга Молик Абдуллаҳ ибн ал-Фазлдан, у Нофеъ ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эри ўлган (ёки турмушга чиқмаган) аёл ўзи ҳақида валийсидан ҳақлироқдир, боқира (қиз) эса ўзи ҳақида рухсат сўралади ва унинг рухсати унинг жим туришидир» дедилар. Бу ал-Қаънабийнинг лафзидир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ زِيَادِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْفَضْلِ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ قَالَ " الثَّيِّبُ أَحَقُّ بِنَفْسِهَا مِنْ وَلِيِّهَا وَالْبِكْرُ يَسْتَأْمِرُهَا أَبُوهَا " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ " أَبُوهَا " . لَيْسَ بِمَحْفُوظٍ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Суфён Зиёд ибн Саъддан, у Абдуллаҳ ибн ал-Фазлдан ўз исноди ва маъноси билан ривоят қилди. У деди: «Бева аёл ўзи ҳақида валийсидан ҳақлироқдир, боқира (қиз)ни эса отаси сўрайди (розилигини олади)» дедилар. Абу Довуд деди: «Отаси» (сўзи) маҳфуз (ишончли) эмас.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ لِلْوَلِيِّ مَعَ الثَّيِّبِ أَمْرٌ وَالْيَتِيمَةُ تُسْتَأْمَرُ وَصَمْتُهَا إِقْرَارُهَا " .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Солиҳ ибн Кайсондан, у Нофеъ ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у Ибн Аббосдан хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Валий учун бева аёл билан (унинг розилигисиз) ҳеч қандай ҳукм йўқ, етим қиздан эса сўралади (розилиги олинади) ва унинг жимлиги унинг иқроридир» дедилар.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَمُجَمِّعٍ، ابْنَىْ يَزِيدَ الأَنْصَارِيَّيْنِ عَنْ خَنْسَاءَ بِنْتِ خِدَامٍ الأَنْصَارِيَّةِ، أَنَّ أَبَاهَا، زَوَّجَهَا وَهِيَ ثَيِّبٌ فَكَرِهَتْ ذَلِكَ فَجَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لَهُ فَرَدَّ نِكَاحَهَا .
Бизга ал-Қаънабий Моликдан, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Абдурраҳмон ва Мужаммеъ — иккала Ансорий Язиднинг ўғиллари — дан, улар Хансў бинт Хидом ал-Ансориядан ривоят қилди: Отаси уни бева ҳолида турмушга берди, у эса буни ёқтирмади. Бас, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб, буни унга айтди, шунда у (Расулуллаҳ) унинг никоҳини рад этдилар (бекор қилдилар).