حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنِي أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ كُنْتُ فِي الْمَسْجِدِ الْجَامِعِ مَعَ الأَسْوَدِ فَقَالَ أَتَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ - رضى الله عنه - فَقَالَ مَا كُنَّا لِنَدَعَ كِتَابَ رَبِّنَا وَسُنَّةَ نَبِيِّنَا صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِ امْرَأَةٍ لاَ نَدْرِي أَحَفِظَتْ ذَلِكَ أَمْ لاَ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, менга Абу Аҳмад хабар берди, бизга Аммор ибн Рузайқ Абу Исъҳоқдан ривоят қилди. У айтди: Мен Жомеъ масжидида ал-Асвад билан бирга эдим. У айтди: Фотима бинти Қайс Умар ибн ал-Хаттоб розияллаҳу анҳу ҳузурига келди. У: ‹Биз Роббимизнинг Китобини ва Набиймиз соллаллаҳу алайҳи васалламнинг суннатини, эслаб қолдими ё йўқми билмайдиган бир аёлнинг сўзи учун тарк этмаймиз› деди.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَقَدْ عَابَتْ ذَلِكَ عَائِشَةُ - رضى الله عنها - أَشَدَّ الْعَيْبِ يَعْنِي حَدِيثَ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ وَقَالَتْ إِنَّ فَاطِمَةَ كَانَتْ فِي مَكَانٍ وَحْشٍ فَخِيفَ عَلَى نَاحِيَتِهَا فَلِذَلِكَ رَخَّصَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Сулаймон ибн Довуд ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Абуз-Зинод Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан ривоят қилди. У айтди: Оиша розияллаҳу анҳо буни - яъни Фотима бинти Қайснинг ҳадисини - қаттиқ айблади ва: ‹Албатта Фотима ваҳимали (хавфли) бир жойда эди, унинг атрофи учун хавфсирашилди, шунинг учун Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга рухсат бердилар› деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ قِيلَ لِعَائِشَةَ أَلَمْ تَرَىْ إِلَى قَوْلِ فَاطِمَةَ قَالَتْ أَمَا إِنَّهُ لاَ خَيْرَ لَهَا فِي ذِكْرِ ذَلِكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Урва ибн аз-Зубайрдан хабар бердики, Оишага: ‹Фотиманинг сўзини кўрмадингми?› дейилди. У: ‹Буни эслашда у учун ҳеч қандай яхшилик йўқ› деди.
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، فِي خُرُوجِ فَاطِمَةَ قَالَ إِنَّمَا كَانَ ذَلِكَ مِنْ سُوءِ الْخُلُقِ .
Бизга Ҳорун ибн Зайд ривоят қилди, бизга отам Суфёндан, у Яҳё ибн Саиддан, у Сулаймон ибн Ясордан Фотиманинг чиқиши ҳақида ривоят қилди. У айтди: ‹Бу фақат (унинг) ёмон хулқидан бўлган› деди.
حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، وَسُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّهُ سَمِعَهُمَا يَذْكُرَانِ، أَنَّ يَحْيَى بْنَ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ، طَلَّقَ بِنْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَكَمِ الْبَتَّةَ فَانْتَقَلَهَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ فَأَرْسَلَتْ عَائِشَةُ - رضى الله عنها - إِلَى مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ وَهُوَ أَمِيرُ الْمَدِينَةِ فَقَالَتْ لَهُ اتَّقِ اللَّهَ وَارْدُدِ الْمَرْأَةَ إِلَى بَيْتِهَا . فَقَالَ مَرْوَانُ فِي حَدِيثِ سُلَيْمَانَ إِنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ غَلَبَنِي . وَقَالَ مَرْوَانُ فِي حَدِيثِ الْقَاسِمِ أَوَمَا بَلَغَكِ شَأْنُ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَقَالَتْ عَائِشَةُ لاَ يَضُرُّكَ أَنْ لاَ تَذْكُرَ حَدِيثَ فَاطِمَةَ . فَقَالَ مَرْوَانُ إِنْ كَانَ بِكِ الشَّرُّ فَحَسْبُكِ مَا كَانَ بَيْنَ هَذَيْنِ مِنَ الشَّرِّ .
Бизга ал-Қаънабий Моликдан, у Яҳё ибн Саиддан, у ал-Қосим ибн Муҳаммад ва Сулаймон ибн Ясордан ривоят қилдики, у иккови шундай эслаганларини эшитди: Яҳё ибн Саид ибн ал-Ос, Абдурраҳмон ибн ал-Ҳакамнинг қизини қатъий (бўлиб) талоқ қилди. Шунда Абдурраҳмон уни кўчириб олди. Оиша розияллаҳу анҳо Мадина амири бўлган Марвон ибн ал-Ҳакамга (хабар) юбориб, унга: ‹Аллаҳдан қўрқ ва аёлни ўз уйига қайтар› деди. Марвон - Сулаймоннинг ҳадисида: ‹Албатта Абдурраҳмон мени енгди› деди. Марвон - Қосимнинг ҳадисида эса: ‹Сенга Фотима бинти Қайснинг иши етиб бормаганми?› деди. Оиша: ‹Фотиманинг ҳадисини эсламаслигингнинг сенга зарари йўқ› деди. Марвон: ‹Агар сенда ёмонлик (далил) бўлса, бу иккови орасидаги ёмонлик сенга кифоя› деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ بُرْقَانَ، حَدَّثَنَا مَيْمُونُ بْنُ مِهْرَانَ، قَالَ قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ فَدُفِعْتُ إِلَى سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ فَقُلْتُ فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ طُلِّقَتْ فَخَرَجَتْ مِنْ بَيْتِهَا فَقَالَ سَعِيدٌ تِلْكَ امْرَأَةٌ فَتَنَتِ النَّاسَ إِنَّهَا كَانَتْ لَسِنَةً فَوُضِعَتْ عَلَى يَدَىِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ الأَعْمَى .
Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Жаъфар ибн Бурқон ривоят қилди, бизга Маймун ибн Миҳрон ривоят қилди. У айтди: Мен Мадинага келдим ва Саид ибн ал-Мусайяб ҳузурига етиб бордим. Мен: ‹Фотима бинти Қайс талоқ қилиниб, уйидан чиқиб кетди› дедим. Саид: ‹У одамларни фитнага солган аёлдир, албатта у тили ўткир (чечан) эди, шунинг учун кўр Ибн Умму Мактумнинг қўлига (қарамоғига) қўйилди› деди.