حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنِي أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ كُنْتُ فِي الْمَسْجِدِ الْجَامِعِ مَعَ الأَسْوَدِ فَقَالَ أَتَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ قَيْسٍ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ - رضى الله عنه - فَقَالَ مَا كُنَّا لِنَدَعَ كِتَابَ رَبِّنَا وَسُنَّةَ نَبِيِّنَا صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِ امْرَأَةٍ لاَ نَدْرِي أَحَفِظَتْ ذَلِكَ أَمْ لاَ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, менга Абу Аҳмад хабар берди, бизга Аммор ибн Рузайқ Абу Исъҳоқдан ривоят қилди. У айтди: Мен Жомеъ масжидида ал-Асвад билан бирга эдим. У айтди: Фотима бинти Қайс Умар ибн ал-Хаттоб розияллаҳу анҳу ҳузурига келди. У: ‹Биз Роббимизнинг Китобини ва Набиймиз соллаллаҳу алайҳи васалламнинг суннатини, эслаб қолдими ё йўқми билмайдиган бир аёлнинг сўзи учун тарк этмаймиз› деди.