حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنَا عَمْرٌو، - يَعْنِي ابْنَ الْحَارِثِ - عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا صَالِحٍ، ذَكْوَانَ يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَقْرَبُ مَا يَكُونُ الْعَبْدُ مِنْ رَبِّهِ وَهُوَ سَاجِدٌ فَأَكْثِرُوا الدُّعَاءَ " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ, Аҳмад ибн Амр ибнус Сарҳ ва Муҳаммад ибн Салама ривоят қилиб дедилар: Бизга ибн Ваҳб ривоят қилди, бизга Амр — яъни ибнул Ҳорис — Умора ибн Ғазийядан, у Абу Бакрнинг мавлоси Сумаййдан ривоят қилдики, у Абу Солиҳ Заквоннинг Абу Ҳурайрадан ривоят қилаётганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Банда Раббига энг яқин бўладиган ҳолати сажда қилаётган ҳолатидир. Бас, дуони кўпайтиринглар».
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ سُحَيْمٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَعْبَدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَشَفَ السِّتَارَةَ وَالنَّاسُ صُفُوفٌ خَلْفَ أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّهُ لَمْ يَبْقَ مِنْ مُبَشِّرَاتِ النُّبُوَّةِ إِلاَّ الرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ يَرَاهَا الْمُسْلِمُ أَوْ تُرَى لَهُ وَإِنِّي نُهِيتُ أَنْ أَقْرَأَ رَاكِعًا أَوْ سَاجِدًا فَأَمَّا الرُّكُوعُ فَعَظِّمُوا الرَّبَّ فِيهِ وَأَمَّا السُّجُودُ فَاجْتَهِدُوا فِي الدُّعَاءِ فَقَمِنٌ أَنْ يُسْتَجَابَ لَكُمْ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Суфён Сулаймон ибн Суҳаймдан, у Иброҳим ибн Абдуллаҳ ибн Маъбаддан, у отасидан, у ибн Аббосдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам пардани кўтардилар ва одамлар Абу Бакрнинг орқасида саф-саф турган эди. У дедилар: «Эй одамлар! Нубувватнинг хушхабар берувчиларидан фақат солиҳ туш қолди, уни мусулмон кўради ёки унинг ҳақида кўрилади. Мен рукуъ ёки сажда ҳолатида ўқишдан қайтарилдим. Рукуъга келсак, унда Раббни улуғланглар, саждага келсак, унда дуода жидду жаҳд қилинглар, зеро у сизлар учун ижобат қилинишига лойиқдир».
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ فِي رُكُوعِهِ وَسُجُودِهِ " سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي " . يَتَأَوَّلُ الْقُرْآنَ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир Мансурдан, у Абуд Дуҳодан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам рукуъ ва саждаларида кўп марта шундай дердилар: «Субҳонакаллаҳумма Раббано ва биҳамдика, Аллаҳуммағфир лий» — Қуръанни таъвил қилиб (амалга ошириб).
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، ح حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ السَّرْحِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ فِي سُجُودِهِ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي ذَنْبِي كُلَّهُ دِقَّهُ وَجِلَّهُ وَأَوَّلَهُ وَآخِرَهُ " . زَادَ ابْنُ السَّرْحِ " عَلاَنِيَتَهُ وَسِرَّهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб ривоят қилди, (ҳ) бизга Аҳмад ибнус Сарҳ ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, менга Яҳё ибн Айюб Умора ибн Ғазийядан, у Абу Бакрнинг мавлоси Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам саждаларида шундай дердилар: «Аллаҳуммағфир лий занбий куллаҳу, диққаҳу ва жиллаҳу, ва аввалаҳу ва охираҳу». Ибнус Сарҳ қўшди: «ва алониятаҳу ва сирраҳу».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ فَقَدْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فَلَمَسْتُ الْمَسْجِدَ فَإِذَا هُوَ سَاجِدٌ وَقَدَمَاهُ مَنْصُوبَتَانِ وَهُوَ يَقُولُ " أَعُوذُ بِرِضَاكَ مِنْ سَخَطِكَ وَأَعُوذُ بِمُعَافَاتِكَ مِنْ عُقُوبَتِكَ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْكَ لاَ أُحْصِي ثَنَاءً عَلَيْكَ أَنْتَ كَمَا أَثْنَيْتَ عَلَى نَفْسِكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий ривоят қилди, бизга Абда Убайдуллаҳдан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Оишадан — розияллаҳу анҳо — ривоят қилди. У деди: «Бир кечаси мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни йўқотиб қўйдим. Масжидни пайпаслаб изладим, қарасам у саждада эди, оёқлари тик турарди ва шундай дерди: ‹Сенинг ғазабингдан ризолигингга паноҳ тилайман, жазойингдан афвингга паноҳ тилайман ва Сендан Ўзингга паноҳ тилайман. Сенга бўлган мақтовни санаб тугата олмайман, Сен Ўзингни қандай мақтаган бўлсанг шунчадирсан›.»